UVODNIK "Koreni" Broj 15 Šta je čije i ko je ko?

Piše Nikola Janić

Pre 11 godina, kada su "demokratski" Slovenci nedemokratski skinuli sa jarbola jugoslovensku zastavu, na granicnom prelazu izmedju Slovenije i Austrije, izazvali su varnicu koja je zapalila dugo pripremano bure baruta i vatru proslog gradjanskog rata. Savezna policija i vojska, koje su dobile naredjenje da uklonjeno drzavno obelezje vrate nazad, docekane su zasedama i rafalima slovenackih paravojnih formacija. Danas, Nenad Canak ne skida zastavu Srbije ili Jugoslavije bukvalno, ali to cini verbalno.

Proslog meseca, u emisiji crnogorske televizije (koja je vise puta tendenciozno reprizirana), izjavio je da je dosao u Podgoricu da sa Djukanovicem razgovara o buducoj samostalnoj Crnoj Gori i Vojvodini. Pre par nedelja, Canak je u Novom Sadu uklonio i polomio tablu sa napisom drzavne televizije, a svima koji bi pokusali da skinutu tablu (nezakonito) sa oznakom RTS-a vrate nazad (zakonito) - pretio je "paklom". Ali, njegov pistolj CZ-99, od koga se, kako sam kaze, nikad ne odvaja (a tvrdi da ne lici na coveka koji bi mogao da ga upotrebi) nije dovoljan da poljulja suverenitet zakona. Zato sada, putem "okupirane" televizije Novi Sad, lokalnopatriotskim frazama i lazima, Nenad Canak priprema neduzne gradjane Vojvodine za sukobe sa republickim vlastima, ukoliko se ova odluci da stiti zakon i Ustav Republike Srbije.

Nasuprot Canku, gospodin Jozef Kasa momentalno ne trazi samostalnost, ali najavljuje da ce njegov Savez vojvodjanskih Madjara zahtevati da se pitanje Vojvodine internacionalizuje. Iz kojih razloga? Da li se Madjarima ili pripadnicima drugih etnickih grupa, koji zive u tom delu Jugoslavije, uskracuju ljudska, verska ili neka druga prava? Sigurno i garantovano- ne. Zato, gospodin Jozef danas "nema nameru da odvaja Vojvodinu od Srbije i Jugoslavije", ali tu mogucnost ne iskljucuje u nekoj buducnosti. Za pripremanje terena i trasiranje takvog puta, Nenad Canak mu je Bogom data sirova i besplatna radna snaga.

I predsednik vojvodjanskih reformista, Miodrag Isakov, najavljuje slicne "reforme" i, kako je citirala stampa u matici, kaze: "Pokazacemo im sta je cije i ko je ko. Ne verujem da ce imati vise petlju da to urade"? Za nas, zbunjene i uzasnute gradjane koji zivimo van granica Srbije i Jugoslavije, ostaje pitanje: sta da urade i ko da uradi? Mi koji decenijama zivimo u zapadnim demokratijama, odgovorno tvrdimo da sve to sto se poslednjih meseci desava u nasoj matici nije demokratija vec ludokratija, egoizam i secezionizam, omogucen pasivnoscu republicke vlade. Predsednik Djindjic ima obavezu da "stegne petlju" i zaustavi protivustavne histerije. O sudbini Jugoslavije odlucice eventualni referendum u Crnoj Gori, a o buducoj Srbiji mora da glasa cela Srbija i svi njeni gradjani, ukljucujuci Crnogorce koji u njoj zive.

Ako se ovom, kako jedan mladic u srpskom klubu u Stokholmu rece, "canku od coveka, koga jedino interesuje da je samo njegov tanjir pun", dozvoli da nastavi sa protivzakonim aktivnostima, Vojvodini ce "samostalnost" izglasati pojedinci, a ne njeni gradjani. Po vazecem Ustavu, Vojvodina danas nije autonomija. Dok se taj Ustav ne izmeni, a Vojvodini vrati ili ne vrati status autonomije, osorne grupacije u njoj ne mogu sebi prisvojiti pravo da odlucuju o pitanjima koja su egzistencijalna za celu drzavu. A ako o buducnosti Srbije danas, protivustavno, odlucuju vojvodjanski "canci", sutra ce slicnu "decentralizaciju" traziti novoiznikli korovi po Sumadiji i njenim drugim delovima. Republicka vlada i njen predsednik Djindjic, koji pasivno posmatraju kako Canak i njemu slicni svakodnevno prave Srbiju manje prohodnom, nece tada imati moralne ili neke druge osnove da zaustave nove krtice, koje ce je uciniti neprohodnom.

I dok narod u zemlji pati od nemastine i gladi, Srbija se pretvara u tortu kojom ce se sladiti samozivi i ugojeni sladokusci. Po mnogima, kore i fil za ovaj kolac vec su napravljeni, a jedino nereseno pitanje je od koliko parcadi ce biti finalni prozvod. Ocigledno, u velikoj su zurbi. Visoki funkcioner Saveza vojvodjanskih Madjara i potpredsednik Pokrajinskog parlamenta Sandor Egeres, deklarise da "ako neko misli da se resavanje pitanja Vojvodine i decentralizacije drzave moze jos dugo razvlaciti, grdno se vara." Ovakve izjave nisu ni malo naivne, vec smisljeno proracunate. Svi mi znamo, pa i gospodin Egeres, da novi Ustav Jugoslavije ne moze da se usvoji pre okoncanja crnogorskog statusa u federaciji. Korektan zakljucak bi bio da razlog "odugovlacenju" ne treba traziti u Beogradu, a da "decentralizacija" nije samo iskljuciva privilegija severne srpske pokrajine, vec ustavne ravnopravnosti podrucja i teritorija u celoj Srbiji.

Svoju izjavu o federaciji, 27. septembra, predsednik Kostunica zavrsio je recima: "Dok volja gradjana bude da Jugoslavije ima, ja cu je cuvati svim svojim umecem i svim ustavnim sredstvima. Ako, pak, volja gradjana bude da zive u dve odvojene drzave, ja cu se, shodno svom polozaju, postarati da obezbedim miran razlaz." Prvi deo izjave, u kojem se predsedik poziva na svoje ustavne duznosti, u emisiji TV Crne Gore, u kojoj je gospodin Canak bio gost, tumacen je gledaocima kao "drskost predsednika Kostunice, koji Crnoj Gori preti tenkovima". Predsednikovo deklarisanje da ce se postarati da razlaz bude miran, ukoliko vecina gradjana Crne Gore to zaista zeli, nije pomenut. Alarmantno je da se javnost ne upoznaje sa cinjenicom da prepreka boljoj buducnosti svih gradjana, koji iskreno zele viseetnicki suzivot u pravnoj i demokratskoj Srbiji ili Jugoslaviji, nisu savezna vlada ili, jos manje, njen predsednik, gospodin Kostunica, vec nepostovanje Ustava od onih kojima su smisljna, prljava selektiranja postala svakidasnjica.