UVODNIK "Koreni" Broj 10 Mnogo rebusa na početku

Piše Nikola Janić

Na jugu Srbije u novoj godini nema nekih vidnijih promena. Albanski teroristi sa podrucja Kosova skoro svakodnevno ulaze u za njih zabranjenu teritoriju iako bi takvi prelazi, pored hiljade stranih vojnika koji su na Kosovo i Metohiju dosli da bi "obezbedili mir i sigurnost" trebalo da budu neizvodljivi. Ali, izgleda da ovi miroljubivi demokrati, prvenstveno americki vojnici, za sigurnost i mir van podrucja ove srpske pokrajine, nisu zainteresovani. To je verovatno i glavni razlog sto su najbrojniji upadi izvrseni bas sa podrucja koje je pod kontrolom Amerikanaca. Ne uznemiruje ih ni sto "posete" ovih ratobornih Albanaca prate ispaljeni rafali na srpsku miliciju i sto mnogi civili u okolini Bujanovca i Preseva stradaju od postavljenih tenkovskih mina i na njih bacenih bombi.

Ako pogledamo malo ulevo ili udesno, zavisno iz kog pravca gledamo, pred nama se otvara jos neresen rebus Crne Gore. Eventualni, od Djukanovica cesto najavljivani referendum za samostalnost, izuzev naziva "samostalne drzave Crne Gore", nije izuzetno bitan za ovu Republiku. Ponosnim Crnogorcima, osim novog imena, referendum nece doneti neku vecu korist (a jos manje istinsku samostalnost) nego sto bi se to ostvarilo ravnopravnim dijalogom sa novom demokratskom vladom Srbije. Za konstruktivan pocetak i ishod ovih razgovora sa srpske strane je ukinuta ranija prepreka prisutne arogantnosti. Nakon konacnog nestanka Milosevica ostaje pitanje da li je, i u kom obimu danas bahatost umanjena kod Djukanovica? I da li je uopste? Ovo je neophodnost jer su svi svesni potrebe ravnopravnog dijaloga i saznanja da su desavanja u Crnoj Gori od istorijske vaznosti za buducnost i kontinuitet prostora sadasnje i buduce Jugoslavije.

Sva ispitivanja pokazuju da su Crnogorci po pitanju stvaranja samostalne i nezavisne drzave (od koga?) podeljeni "na pola". Ali niko ne govori, a svi to znaju, da je kod katolika u Crnoj Gori (koji naseljavaju velika podrucja Kotorskog zaliva), kod Albanaca koji cine veliku vecinu podrucja ka Albaniji, kao i kod mnogih crnogorskih muslimana prisutna, za Srbe uvek sudbonosna, nepodeljenost. Sa ovakvom racunicom moze se lako pretpostaviti i rezultat eventualnog referenduma: Samostalna Crna Gora sa podeljenim Crnogorcima, od kojih mnogi sebe smatraju Srbima, i jos jedna oslabljena zemlja gde su Srbi u manjini. Bilo kako bilo, odluku mora doneti i sa njom u buducnosti ziveti - narod. Ako se Crnogorci i u njoj drugi narodi odluce za izlaz iz Jugoslavije, onda ostaje Srbiji, kao jedinoj republici i drzavi, da preispita da li je ono sto je u njoj ostalo zaista srpsko. Kada se to ustanovi, onda se moraju doneti i cvrste odluke da li ce se ubuduce srpske teritorije cuvati onako kako to nalaze Ustav republike i drzave Srbije ili kako ce to parcijelno odlucivati manjine u Srbiji, odnosno Albanci na Kosovu, Madjari u Vojvodini ili muslimani u Sandzaku. Koliko je poznato ni u sadasnjem Ustavu ni u bilo kom, koji bi se ubuduce usvojio, nema i verovatno nece biti klauzule koja Srbiju sprecava da ima dobre medjunarodne odnose. Ako su svim ostalim clanovima bivse jugoslovenske porodice njihovi medjusobni odnosi i relacije sa svima drugima, izuzev sa Srbima i Srbijom, bile primarne, sta to sprecava Srbiju da shvati realnost politickih tokova danasnje Evrope i sveta, i da i ona sebi potrazi bolje, vernije i korisnije saveznike?

Prelaz iz emotivnosti i tradicionalnih povezanosti u surovost danasnjeg globalizma gde se propoveda siroko zajednistvo, a u sustini implementira osnova pojedinacnih drzavnih interesa, za Srbe nije ni lak, ni kratak put. Ma koliko se naprezali da pronadjemo nesto bolje i korisnije, izgleda da je to jedina magistrala nove Evrope. Ako napustimo sporedne puteve koji su nas izmorene, izmucene i za ceo dalji ljudski vek osakacene vodili (ali da li su nas i doveli?) do potrebnog cilja, onda smo kao i svi ostali usli na autoput kojim se ide i brze i sigurnije. Tacno je da se za to placa visoka "putarina" ali je i tacno da mi placamo samo na delovima koji nisu nasi i da svi drugi placaju nama dok su sa nama. I jos nesto. Za razliku od ostalih mi Srbi ne moramo da zapostavimo ili izneverimo vec postojece dobre odnose. Srbija i Srbi treba samo da se konacno oslobode neophodnog i bezrazloznog straha da je za Srbe stetno i neprihvatljivo stvaranje novih poznanstava i veza koje se vremenom mogu razviti u obostrano poverenje i prijateljstvo.