UVODNIK "Koreni" Broj 7. Neophodno ujedinjenje svih Srba

Piše Nikola Janić

Emitovanje piratskih filmova na televiziji i pruzanje mogucnosti gradjanima Beograda da (u vreme dok se 14. aprila odrzavao veliki miting udruzene opozicije u Srbiji), cekajuci u redu kupe kilogram secera ili dve flase ulja otkriva dve bitne cinjenice: Prva je uvredljiva procena rezima da zelja za promenama, kod Beogradjana, ne vredi vise od dve flase ulja. Druga i mnogo vaznija je stvarnost da se u jednoj zemlji osnovnim zivotnim namirnicama pokusva kupiti demokratsko opredeljenje gradjana. I jedna i druga cinjenica nedvosmisleno pokazuju da zaista postoji potreba za brzim i neodloznim promenama u Srbiji. Koliko je vazno da jedni sidju sa vlasti, toliko je za Srbiju i poslednjih 10 godina napaceni srpski narod jos vaznije, da oni koji posle njih dodju, ne budu revansisti. Da bi Srbija i Jugoslavija izasle iz visegodisnje izolacije, na vlast moraju doci ljudi koji provereno vise vole budusnost, nego sto mrze proslost. Demokratsko ujedinjenje svih Srba i cele Srbije je jedini pravac i most preko koga ce jedna nasa nova i time ojacana drzava biti interesantna za Evropu. Samo ce takva Srbija moci ponovo da zauzme svoje vec godinama oduzeto mesto u svetskim institucijama. Politicki predstavnici takve Srbije moci ce da vode dijalog, razgovaraju i pregovaraju sa svetom. Opet ce biti u poziciji da zahtevaju uvazavanje interesa naseg naroda i drzave umesto da budu pasivni posmatraci jednostranog egoizma i interesa zapadnih zemalja, na nasu stetu.

Ovakva razmisljanja su daleko od konstatacije da ce se Zapad odreci svojih interesa da bi Srbija ostvarila svoja prava. Buducnost je u jasnom sagledavanju (i prihvatanju, kao i nacinu prihvatanja) vec ucrtanih dugorocnih interesa Zapada na prostorima Balkana (prvenstveno Amerike) koji se ostvaruju njihovom momentalno realnom politikom. Realnost je i da su njihovi geopoliticki interesi za prostore koji obuhvataju bivsu i sadasnju Jugoslaviju umnogome vec ostvareni. Ni Srbija, ni Jugoslavija vise nemaju nikakve mogucnosti da se efektivno suprostave eventualnom nastavljanju krsenja svih medjunarodnih normi i prava od onih koji se dice svojom demokratijom. Buduci srpski politicari moraju da napuste snove i u surovom egoizmu danasnjeg sveta izbore ono sto mogu, i koliko mogu, za svoj narod i svoju drzavu. Vazno je stici do pregovarackog stola.

Sve ono sto se desilo sa Jugoslavijom, sva razaranja i prolivena krv posle ne prihvacenog (s pravom) ultimatuma u Rambujeu, ostalo je kao jedna velika mrlja koja ce i u buducnosti zaudarati i ostati trajna sramota u mnogim zapadnim demokratijama. Nase nije da zaboravimo skoro tromesecno teroristicko bombardovanje, a posao buducih srpskih politicara je da sa tim saznanjima iskoriste sve mogucnosti da dobiju sto vece parce demokratskog i ekonomskog kolaca koji ce Zapad pre ili kasnije (u zavisnosti od nas) morati da pruzi Jugoslaviji. Bez obzira kakve su danas (ili da li ce se promeniti sutra) zapadne evropske zemlje imaju interesa od nove Jugoslavije koju i oni vremenom vide integrisanu u buducnost ujedinjene Evrope.