www.koreni.net
početna
arhiva
redakcija
kontakt
vaša pisma
linkovi
USDE
da li je baš tako
zaboravi ako možeš
između dva broja

UVODNIK "Koreni" Broj 6

Temelj korisnog rodoljublja

 
Piše Nikola Janić

Nacin kako da se zadrzi Kosovo u Srbiji, a Srbija ponovo postane deo sveta ostaje rebus koji srpski politicari do danas nisu uspeli da rese. Magicna formula za to ne postoji. Jedina opcija na osnovu koje bi Kosovo ostalo kao sastavni deo Srbije je da vlast moze da zadrzi samo teritorije na kojima zive pripadnici iste drzave. Na zalost, ova mogucnost za Srbe i Srbiju vise ne postoji, jer samo od dolaska Kfora (da ne racunamo ranije), sa Kosova je proteran vecinski deo srpskog naroda. Kosovski Albanci vec vise od decenije sebe ne smatraju drzavljanima Jugoslavije, niti Srbiju svojom drzavom. Dakle, realna stvarnost je da Srbija vise nema ni pristup, a u poslednje vreme ni pravo glasa, da bi na bilo koji nacin mogla uticati na tok desavanja u ovoj (bivsoj?) juznoj srpskoj pokrajini.

Umesto bombastih, i ponekad i dalje arogantnih izjava srpskih politicara, mnogih pisama i deklaracija koje se salju Savetu bezbednosti i sa kojima se jugoslovenska javnost upoznaje preko Dnevnika RTS-a, mora se nasi novi put i nacin za trazenje postovanja rezolucije SB, po kojoj se multietnicko Kosovo mora zadrzati u sastavu Srbije i Jugoslavije. Ako se zeli ocuvanje integriteta drzave, a ne integriteta stolica nekih ministara, onda se resursi informisanja sto hitnije moraju usmeriti ka stranoj javnosti. Javno mnjenje u Jugoslaviji, posebno ono koje se stvara putem informativnih emisija RTS-a nije od velike pomoci. Bespomocnost drzave je ocigledna. Srpski politicari dobili su ulogu publike, a rasplet i desavanja u kosmetskoj drami mogu da prate iskljucivo kao posmatraci. Samo nekim cudom moze se izmeniti vec napisan, i po Srbe tragican, kraj drame "Kosovo". Zato madjionicarski stap treba sto pre staviti u ruke srpskoj dijaspori. Kao drzavljani svoje matice imaju zakonsku obavezu , a kao Srbi van granica svoje matice poseduju nostalgicnu ljubav za otadzbinom, sto zajedno cini temelj korisnog rodoljublja koje je danas zivotno potrebno i Srbima i Srbiji. Zapadni politicari (nasuprot srpskim) rade ono sto zahtevaju njihovi moguci biraci. Danas ti biraci sigurno ne traze sprovodjenje rezolucije Saveta bezbednosti kojom bi multienicko Kosovo ostalo u sastavu Srbije i Jugoslavije. Umesto toga, Zapad ravnodusno prihvata "osvetu siptara za nedela koja su im pocinili Srbi". Da bi ista ova zapadna javnost sutra zahtevala momentalni prestanak nasilja i proganjanja srpskog naroda sa Kosova, kao i postovanje medjunarodnog i ljudskog prava za srpske zemlje i narod, mora doci do neophodne zamene slike stvorene o Srbima i o Kosovu. Raznim ministrima i ministarstvima, kao na primer Aleksandru Vucicu, ministru informacija Republike Srbije, trebalo bi onemoguciti amaterska delovanja i arogantna izvikivanja na Srbe unutar Srbije i naterati ga da zatvori usta, a pomno otvori usi, kako bi cuo Srbe i srpske organizacije izvan Srbije. Pogotovu one koji hoce, znaju i mogu da ucine nesto konkretno po ovom pitanju, momentalno najvaznijem za opstanak srpstva na Kosmetu. Nije posao ministra Vucica da deli lekcije i uci pameti Zapad. S druge strane, obaveza srpske dijaspore je, da na osnovu svog znanja o funkcionisanju sistema i ljudi u zapadnim zemljama, u kojima oni vec decenijama zive, hitno pocne da radi ono ste je trebalo ciniti odavno. Po pitanju informisanja Zapada o Kosmetu, ministarstvo informacija moralo bi pod hitno da se od sveznajuceg naredbodavca transformise u server koji ce dostavljati tracene materijale, cinjenice, dokumenta, slike, video materijale i druge potrebne informacije pojedincima i srpskim organizacijama koje se uvazavaju i mogu da ih proslede tamo gde su od koristi.. Prvi korak u ovom ozbiljnom radu je drugacije i suprotno selektiranje, od onog koje je matica do danas upraznjavala. Unutar srpske dijaspore treba, i medju pojedincima i medju organizacijama, traziti one koji mogu i hoce nesto da ucine - umesto onih koji hoce samo vlast.

nazad na naslovnu vrh strane  
početna | arhiva | redakcija | kontakt | vaša pisma | linkovi | između dva broja