www.koreni.net
početna
arhiva
redakcija
kontakt
vaša pisma
linkovi
USDE
da li je baš tako
zaboravi ako možeš
između dva broja

UVODNIK "Koreni" Broj 5, januar 2000.

Ništa nije večno?

 
Piše Nikola Janić

Posle bogatih priprema bogatog zapada (i malog dela bogatih Srba u Srbiji) za docek i "nezaboravnu" smenu milenijuma, opet se vracamo svakidasnjici. Mnogi narodi gledaju unapred a Srbi, iz vise razloga, unazad. Vracaju se uporno u istoriju i u desavanja koja su bila presudna za citavu naciju koja je, kao i srpske zemlje, nazalost sve manja i manja. Neki se samo secaju, a neki cak i pokusavaju da uporede nekadasnje, sa danasnjim srpskim seobama. Istoriske seobe su proslo i od jednog dela Srba zaboravljeno vreme. Danasnje seobe su sveze i previse bolne, prvenstveno jer su u tako kratkom periodu krenule iz raznih pravaca, Hrvatske, Bosne i sa Kosova. Srbe iz tih krajeva rasejale su po celom svetu, a vecinu "zbrinule" u Srbiji, koju su predhodno smanjili za podrucje Kosova gde Bernar Kusner oformljuje prelaznu siptarsku vladu, sto je prvi nedvosmisleni korak ka otcepljenju i nezavisnosti ove pokrajine.

U Srbiji vlasti se "u granicama svoje mogucnosti" manje bave problemom Kosova (jer su svesni da ono vise nije srpsko) a povecavaju kazne medijima i urednicima koji ne pisu iskljucivo ono sto njime odgovara. Dok zapad puni siptarske redakcije opremom i tehnikom, srpske vlasti iznose tehniku iz srpskih redakcija i stamparija. Vlast u Srbiji tvrdi da postuje slobodu govora, a samo za zadnjih sest meseci izrekla je 40 kazni srpskim medijima u visini od 40 miliona dinara. Drugim recima Srbima je tesko i tamo i ovamo a znaju da sve nije vecno. Zive u nadi da ce nekih godina sledeceg veka realna svetska politika usloviti jos jedno istorisko vracanje Kosova - Srbima. Znaju i da niko nije vecan. Najcrnje muke blaze svojim osecajem za humor, sto pokazuje opis dovikivanja Srbina i Hrvata preko Dunava kod Iloka, pre smrti Franje Tudjmana. Vice Srbin Hrvatu: "Dabogda ti umro predsednik!" a Hrvat njemu: "Dabogda tebi tvoj ziveo sto godina."

Sad kad nema Franje, a srpska neslozna opozicija nije uspela ni da poljulja Slobodana, Srbima ostaje da izmisle prikladnija i efikasnija izvikivanja i dovikivanja. Suprotno srpskim vlastima zapad je u svojoj demokraticnosti osetljiv na volju vecine. Tragedija je da njihova demokratija selektivno bira i ogranicava prostore sa kojih zele da cuju vecinu. Amerika je ispratila stari i usla u novi vek izdvajanjem Srbije iz primene demokratskih principa i neuvazavanja volje srpskog naroda u Srbiji i Jugoslaviji. Dok Srbi razmisljaju kako da prezive sutrasnjicu zapad ocigledno karkulise sa svojim dugorocni uticajem i prekrajanjem prostora na Balkanu. Svesno ili ne, i Milosevic i Djukanovic im svojim arogantnim carkama stavljaju u ruke makaze kojima ce se mozda oseci jos jedan deo Jugoslavije. Da li cemo onda ako se to, ne daj Boze desi, morati i dalje da Srbiju zovemo Jugoslavijom? Dakle novi vek, za Srbe pun svezih rana i neprijatnih novosti, zahteva i odgovor na jos jedno pitanje: da li smo mozda u nasoj konstantnoj, neprekidnoj i opravdanoj kritici upucenoj gospodinu Milosevicu za ono sta radi ili ne radi ispustili nesto mnogo vaznije: da se svim demokratskim sredstvima, (posebno srpska dijaspora) suprostavimo i dignemo glas protiv svega sto predstavnici zapadnih sila danas cine na Kosovu? Da se suprostavimo svemu sto se tamo samovoljno sprovodi a sto je suprotno dogovoru sacinjenom pre povlacenja srpskih trupa sa Kosmeta?

Iz svega se da zakljuciti da bi novi vek za Srbe trebao da bude shvatanje globalnog problema i svih desavanja srpskom narodu. Taj i takav globalizam prvenstveno zahteva opste srpsko ujedinjenje koje jos ne doseze do razuma srpskih politicara.

nazad na naslovnu vrh strane  
početna | arhiva | redakcija | kontakt | vaša pisma | linkovi | između dva broja