UVODNIK "Koreni" Broj 3, septembar 1999. Čija samostalnost?

Piše Nikola Janić

Danas i sve vreme unazad rezim gospodina Milosevica imao je medije koji su informisale narod o "istini". Ako je ta istina onakva kakvu smo je culi i gledali na RTS-u, kako je onda moguce da se na Kosovu za nekoliko godina stvorila vojska od oko 20.000 nezadovoljnih i buntovnih albanskih gerilaca? Kako je moguce, i ko je kriv za takav razvoj, da je neodgovorno, arogantno i pasivno posmatrano sirenje nezadovoljstva dela drzavljana Jugoslavije i od njih stvaranje paralelnih institucija i zaposedanja teritorije Kosova? Cak i danas, posle totalnog povlacenja srpske policije i vojske, proterivanja i masovnog ubijanja srpskog zivlja, predsednik Milosevic ima kurazi da stane pred Televiziske kamera i govori narodu da je "sacuvan integritet i suverenitet Srbije i Kosova?!"

Ovakvo omalovazavanje svojih sugradjana (na granici deklarisane predpostavke da su ti milioni budale) trazi nas odgovor na pitanje dokle ce mo gospodinu predsedniku oprostati ovakve osornost. Da li i mi danas smemo biti neodgovorni i, posle svih dogadjanja u zadnjih 10 godina, oprostiti gospodinu predsedniku i ove zadnje uvrede? Da li je moguce da gospodin Milosevic nezna ono sto skoro svaka "budala" zna?, naime da integritet znaci: nepovredivost; samostalnost; nezavisnost; i zadrzavnje svogi prava na nemesanje drugih zemalja u dogadjanja unutar svoje drzave!? Da li je moguce da je u svom obracanju naciji (posle prestanka bombardovanja i ulaska stranih trupa na teritoriju Srbije) zaboravio i znacenje reci "suverenitet", sto uz male modifikacije i dodatak "samostalno odlucivanje, i slobodu; ima skoro isto znacenje kao i integritet. Ako prvi covek i ove, smanjene Jugoslavije, nezna znacenje ovih reci, onda mu zaista nije mesto da bude na njenom vrhu. Medjutim ako je znao znacenje suvereniteta i integriteta i znao pravu situaciju i desavanja na terenu (sto verovatno jeste) onda je takodje verovatno i da je bio svestan da svojim tvrdnjama da smo zadrzali "integritet i suverenitet nase zemlje", svesno laze i vara milione drzavljana Jugoslavije i Srbije, kojima se obracao. Ovo je zadnja kap koja nas prisiljava da sada, odmah posle tragedije kada je svaki Srbin, od skoro celog sveta, bio "gledan kroz nisan", (a na Kosovu su i danas lako oborive mete) postavimo sebi pitanje: moze li srpski narod dozvoliti i smeti da svojim politicarima opet "pogleda kroz prste?". Mi, koji imamo mogucnost da svoja razmisljanja objavimo kad hocemo i kritikujemo neodgovornost regima, ne mozemo sebi samima dozvoliti da se neodgovorno odnosimo prema interesima otadzbine i srpskog naroda u celini. Licni rizik ispisivanja ovih redova je zanemarujuci u odnosu na vaznost patnji i rizika buduceg zivota ili "nezivota" Srbije i miliona njenih drzavljana, mojih rodjaka, prijatelja i sunarodnika. Zivimo u danima kada svaki gradjanin nase zemlje mora ponovo da stane u njenu odbranu. Moj doprinos toj borbi je otvorena molba gospodinu Milosevicu da, samostalnom odlukom, ustupi mesto predsednika drzave onome koga narod izabere u hitno organizovanim vanrednim izborima. Moramo izabrati coveka koji nece ispoljiti arogantnost i nesposobnost za vodjenje dijaloga, kako sa svojim drzavljanima tako i sa ostalim svetom. Svet je kategoricki i pravno izolovao gospodina Milosevica iz bilo kakvog buduceg dijaloga. Licno se nadam da ce gospodin Milosevic sto hitnije izolovati samoga sebe, kako bi se njegova i nasa otadzbina vratila iz izolacije u Evropu i ponovo zauzela svoje mesto u buducem medjunarodnom druzenju i odnosima. Od sto hitnijeg donosenja ove odluke (jer licno nisam pristalica smenjivanja naseg predsednika na trazenje i nacin koji bi zeleo gospodin Klinton) zavisi i konacna istina, zivot Srba i buducnost Kosova.

Sadasnje informacije koje stizu od zvanicnih predstavnika Vlade i ministarstva informisanja Srbije o situaciji na Kosovu dosta su "prigusene", ali i u njima mozemo procitati da je naprimer vec do 25 juna (znaci ?? dana od povlacenja srpske policije i vojske) ubijeno oko 350 Srba; izbeglo vise od 80.000; a 180 Srba kidnapovano i nestalo; oko 1500 srpskih stanova u Pristini je opljackano a 300 stalno oduzeto. Srpske kuce se svakodnevno pale, manastiri skrnave, monahinje siluju, Srbi prebijaju i ubijaju… Na koji ce se nacin ovaj zulum zaustaviti i prekinuti, a Srpskom narodu reci pod kojim uslovima Kosovo moze biti ili ostati srpsko, zavisi od mogucnosti obnovljenog dijaloga srpskog politickog vrha sa vladama Evrope i sveta. Mi danas znamo sa kojim Srbinom svet ne zeli da govori. To zna i on. Da nije tolikoh patnji, progona, ubistava i buducih mogucih novih zahteva za eventualno "preuzimanje" ili, kao prvi stepen, "protektorata" zapada na druge delove Srpske drzave, mogli bi ignorisati politicka desavanja i ponasanja vodja "novog svetskog poretka". Srpski narod, a ne jedan Srbin, mora preziveti danasnjicu, da bi imao i bitisao u buducnosti.