KOSOVO

U kratkim pantalonima

Makedonija bez usaglašene politike prema Kosovu

Piše: Branka Nanevska

	Predsednik Crvenkovski i Generalni sekretar NATO-pakta de Hop Shefer: Nezavisnost Kosova realna opcija

Makedonija je uoči završnih pregovora o statusu Kosova bez sinhronizovane diplomatije, spoljne politike i jedinstvenog koncepta o tome šta će biti ako, i kada bude. Dok državni vrh, bar naizgled, pokušava da sredi konfuziju u vlastitim redovima, politički subjekti Albanaca uporno i glasno traže nezavisnost pokrajine.

Predsednik Branko Crvenkovski i premijer Vlado Bučkovski, koji su čitave prošle godine verbalno ratovali oko opredeljenja za uslovnu nezavisnost i oko skoro svakog drugog pitanja vezanog za odnose sa Kosovom, sada nastupaju oprezno. Najzad zajednički tvrde da su se dogovorili da će pažljivo pratiti razvoj događaja i da će podržati sve ono što pod patronatom međunarodne zajednice prihvate Beograd i Priština. Bitno im je da zemlja ne postane deo tog teškog problema Balkana, već da bude faktor koji će doprineti njegovom bržem rešavanju, u interesu vlastitog mira i stabilnosti regiona. Da li je ovo predizborni blef ili strategija - to tek treba da se vidi.

U redovima Albanaca su svi za nezavisnost Kosova, samo što opozicija traži direktno involviranje Makedonije u proces, a koaliciona Demokratska unija za integraciju sedi na dve stolice. Partija za demokratski prosperitet predlaže da Sobranje Makedonije donese rezoluciju o suverenitetu Kosova, a koaliciona Demokratska unija za integraciju na vladinom nivou prihvata stav države i propagira evropsku opciju, a kao partija je takav dokument usvojila na svom kongresu održanom pred kraj prošle godine. Njen lider Ali Ahmeti je tražio da se Albanci iz Makedonije, sa njim na čelu, direktno uključe u pregovarački proces, što nije prihvaćeno.

Najradikalnija i dalje ostaje DPA Arbena Džaferija. Bojkotuje Sobranje i ne samo što otvoreno navija za nezavisnost pokrajine, već preteći zastupa tezu da mira na Balkanu neće biti sve dok se ne stvori velika Albanija. Najavljuje da će Albanci kad-tad, milom ili silom, svoj cilj ostvariti.

Politički analitičari oštro zameraju državnim čelnicima što vode politiku očekivanja, a ne politiku presretanja događaja koji su od bitnog značaja za budućnost zemlje. Nedeljnik "Fokus" podseća na agendu za zapadni Balkan Austrije, aktuelno predsedavajućeg Evropskom unijom, i tvrdi da Makedonija "u kratkim pantalonama" dočekuje geostrateško rešenje za region po receptu Zbignjeva Bžežinskog, što za nju može biti "kobno".

List "Vreme", pak, ocenjuje da će donošenje hrabre odluke da se prihvati realnost, a to je neminovna nezavisnost Kosova, značiti oslobađanje od dugogodišnje političke zavisnosti od ose Beograd-Atina. "Makedonija, na taj način", prognozira list, "od efemerne sile može da postane strateški partner i poštovani međunarodni igrač, da na delu pokaže, kao jedina zemlja u Evropi, uspešnost regionalnog projekta multietničkog i multikonfesionalnog društva, i da kao država hrabro stupi u odbranu etničkog i kulturno-obrazovnog identiteta Makedonaca sa islamskom religijom, Goranaca, koji žive na Kosovu i u Albaniji".

Predstavnici Goranaca su, uzgred da kažemo, ovoga vikenda u Skoplju održali međunarodnu konferenciju, na kojoj su usvojili rezoluciju kojom od vlasti na Kosovu traže da ih priznaju kao nacionalnu manjinu, da ih stave u ustav, da imaju predstavnike u svim institucijama, da imaju škole i medije na maternjem makedonskom jeziku. Priznaće nezavisnost Kosova, kažu, ako u njemu do daljnjeg ostanu snage UN. Od makedonske vlade Goranci traže da im dalje izdaje državljanstva, da ih štiti i pomaže, da otvori bar jedan granični prelaz kako bi lakše komunicirali sa matičnom državom. Primila ih je šefica diplomatije i dala očekivano obećanje, ali bez ikakvih garancija.

Radio France International (Pariz)