|
ISTORIJA
Srbi nisu "banda"
"Tako veličanstvene epske pesme kao
što su srpske, od Homerovog doba nije stvorio ni jedan drugi
narod", rekao je Karl Špiteler, švajcarski nobelovac
14. decembra 1914. godine u Cirihu
Piše: Bosiljka Milakara
Vuk Karadžić je u Evropi postao slavan
prevođenjem srpskih epskih i lirskih pesama iz njegovih zbirki
a savremenicima koji su bili zainteresovani za istoriju postao
je poznat zbog svoje saradnje sa Rankeom na njegovom delu
"Srpska revolucija" koje je objavljeno 1829. godine,
a koje na širokoj pozadini, od 1804. godine, prikazuje istoriju
srpskih ustanaka i nastajanje države.
Uz pomoć Vuka i Rankea, srpskom istorijom
i poezijom bavili su se Jakob Burkhart i Johan Jakob Bahofen.
Burkhart se od svih slovenskih naroda posebno posvetio bližem
proučavanju Srba. On je video povezanost između istorijskog
događaja Bitke na Kosovu polju 1389. g, istorijske legende
u epskoj formi i "svih događaja 19. veka", tj. savremenih
oslobodilačkih borbi.
Iz istog izvora srpskih narodnih pesama i nobelovac Karl Špiteler
dobio je podsticaj da napiše svoje delo ("Edžtramundana"
1881/82) u metrici srpske epike. U svom znamenitom političkom
govoru, održanom početkom Prvog svetskog rata, 14. decembra
1914. u Cirihu "Naše švajcarsko gledište", upozorio
je svoje zemljake na strogu neutralnost, kako bi predupredio
cepanje svoje zemlje.
U tom govoru o Srbima je rekao: "O vrednosti i o pravu
na život malih naroda i država mi Švajcarci, kao što je poznato,
imamo drugačije pojmove. Za nas Srbi nisu ‘banda’, već narod
i to narod sa takvim pravom na život i narod vredan poštovanja
kao bilo koji drugi narod. Srbi imaju slavnu, herojsku prošlost.
Njihova narodna poezija po lepoti nema ravne, a njihova junačka
poezija je čak iznad svih, jer tako veličanstvene epske pesme
kao što su srpske, od Homerovog doba nije stvorio ni jedan
drugi narod. Naši švajcarski lekari i bolničarke, koji su
se vratili iz balkanskih ratova, o Srbima su nam govorili
sa simpatijom i hvalom. Iz takvih svedočenja mi moramo da
formiramo naše mišljenje, a ne iz neobjektivne huškačke ratne
štampe"...
Drugo svedočenje o srpskom narodu iz tog doba imamo od strane
profesora za francusku književnost na ETH Cirih, Paula Zajpela
iznetog u njegovom predavanju "Današnji događaji sa stanovišta
Romanske Švajcarske" (1915).
Prof. Zajpel između ostalog ističe: "Zar nam borba koju
velike nacije vode za svetsku vladavinu ne bi trebalo još
jasnije da pokaže da se male zemlje moraju osetiti povezane
posebnom zajednicom interesa? Niko ne zna šta nam budućnost
može doneti, kako među ovim malim zemljama nema nijedne čija
nezavisnost ne bi bila u opasnosti. Zato takođe ne razumem
neograničeno omalovažavanje ili čak animozitet koji se u Švajcarskoj
ponekad izražava prema Srbiji. Ja to sebi mogu da objasnim
samo uticajem klevetničkog rata u štampi koji je već godinama
vodila određena jevrejsko-nemačka štampa protiv ovog naroda,
koji je baš sada istom dao tako sjajne dokaze hrabrosti.
Da li bi trebalo da postoji uverljiv razlog za to da mi Švajcarci
želimo uništenje srpskog naroda? Ako želite da upoznate njegovu
vrednost, onda pročitajte kod Rankea opis herojskih borbi
u kojim je ovaj narod, sasvim upućen na sopstvenu snagu, izborio
svoju nezavisnost i zbacio turski jaram. Njegova hrabrost
od tada nije se smanjila i nije li istom baš sada dokazao,
pošto je izdržao tri strahovita rata jedan za drugim. Za ljude
koji na takav način znaju da se brane, trebalo bi osećati
poštovanje... ’Narod svinjara’, kaže se samo. Pa kako su nekad
nazivali Švajcarce? Narod kravara! To je bio isti prezir velikih
gospodara, istih neprijatelja.
Razlika je samo u tome da su Srbi protiv sebe imali umesto
nekoliko hiljada, koje smo mi imali kod Zempaha i Morgartena,
nekoliko stotina hiljada. Postoje velike sličnosti između
nekadašnje Švajcarske i današnje Srbije. Ja sam imao prilike
da se uverim u to, kada sam sa ovim narodom živeo dve godine
u ozbiljnom času njegove istorije. To su gorštaci i seljaci
jednostavnih običaja i ratničkog duha. Oni su zaista zaslužili
pravo na opstanak... Mi želimo održanje pravedne ravnoteže,
da se svakom pojedinom narodu obezbedi njegovo mesto pod suncem,
mogućnost za slobodan razvoj njegovih snaga. Opasnost koja
nama preti, jeste ta da bilo koji narod, koji god to bio,
definitivno vlada svetom...."
NIN
|
