Simo SpasiĆ i NataŠa KandiĆ se udruŽili

Srbi sa Kosmeta - žrtve sopstvene države?!

U ime Udruženja porodica nestalih sa Kosova, Fond Nataše Kandić će da tuži državu Srbiju za period 1998. godine i 1999. godine do početka bombardovanja, jer ih Srbija nije adekvatno zaštitila, kaže Simo Spasić za „Korene“

Piše: Brankica Ristić

Nije malo iznenađenje priznanje Sima Spasića, predsednika Udruženja porodica kindapovanih i ubijenih Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji, da je nedavno zatražio pomoć od Nataše Kandić, izvršnog direktora, Fonda za humanitarno pravo (FHP), sa kojom se trenutno nalazi u sudskom sporu, jer ga je direktorka Fonda javno izvređala, zbog čega je on na osnovu uvrede časti zatražio od nje odštetu od 30 milona dinara.

Neočekivana saradanja, uspostavljena na inicijativu Spasića, objašnjena je kako je rekao „višim ciljem,“ a kao razlog za susret naveo je da „jedino ona može da pomogne u pronalaženju njihovih najmilijih,“ jer, tvrdi on, „država u tom pravcu ne radi ništa.“
Osim Simića iznenađenje je priredila i Nataša Kandić, koja je posle ovog sastanka izjavila da “treba da prestanemo da pričamo o drugima i da počnemo da se bavimo svojim problemima, kako bi odgovorni za zločine odgovarali.”
A ko će ovde po svoj prilici ispasti zločinac, najbolje govori sledeća činjenica. Simić je, kako sam kaže, „ubedio“ Kandićevu da u ime Udruženja, njen Fond tuži državu Srbiju za period 1998. godine i 1999. godine do početka bombardovanja, jer ih Srbija nije adekvatno zaštitila.

- Porodice žrtve 11. septembra u Americi i terorističkog napada u Madridu dobile su naknade od države. Naše porodice ne mogu da ostvare ni svoja elementarna prava, jer ne znaju šta je sa njihovim najmilijima, a zakonski, dok se neko ne proglasi mrtvim, niko ne može da raspolaže sa njegovom imovinom ili pravima. Nije tajna da je Kandićeva poštovana među Albancima, i ako neko može da sazna gde su grobovi naših najmilijih i da li ima preživelih to je ona. I da bismo ubrzali proces obratili smo se Fondu, bez obzira na sukobe koje smo imali – objašnjava on, uz komentar da je ovo svojevrstan test za Kandićevu, to jest prilika da pokaže „da li je stvarno humanitarac ili strani plaćenik.“

Nataša Kandić je, s druge strane, izgleda jedva dočekala ovaj Spasićev iskorak na doskora neprijateljsku stranu, pa tako nije propustila da podrži stav “da država nije dovoljno uradila po pitanju nestalih iako joj je to obaveza”, dodajući i da je čudno i to što “još uvek nigde nisu pokrenuti postupci protiv kidnapera.” Ipak najviše je iznenadila njena izjava da je šest godina nakon kraja sukoba na Kosovu “došlo vreme da se promeni pristup.”

U prilog srpstvu, Kandićeva je podsetila da je neophodno napraviti dokument koji će ostati u istorijskom sećanju, i najavila da će FHP dokumentovati podatke o žrtvama oružanih sukoba od 1991.do 2000.godine u vidu knjige "Gubici stanovništva". Taj dokument, koji će biti završen za tri godine, predstavljaće nešto što neće moći da se porekne, smatara ona.

Međutim, direktorka Fonda, koja je pre dve godine šamarala Srbe sa Kosmeta u sred Beograda pravdajući se da se samo „branila od srpskog patriotizma“ nije bila raspoložena“ da za „Korene“ objasni da li će se u ovoj publikaciji Srbi navesti kao žrtve albanskog terora ili će se stopiti u „žrtve srpskog režima u tom periodu“, kao što se to dogodilo sa sličnom publikacijom u BiH, koja je nedavno objavljena.
Simić koji ovim svojim potezom svesno ili ne, na neki način Kandićevoj daje neku vrstu legitimiteta, da je neko ko brine i o srpskoj strani, kaže da „ne zna da li će u knjizi o žtrtvama srpske žrtve da naslovi kao žrtve albanskog terora ili ne, ali i da je to Udruženju manje bitno.“

- To je njena stvar. Nas zanima samo da dođemo do istine o našima – kaže on.
On je Kandićevoj predao imena 1.247 Srbina za koje se zna da su ubijeni na Komestu 1998. godine, i imena 1.500 ljudi, od čega je 800 srpske nacionalnosti za koje se tvrdi da su kidnapovani. Fondu je predat i spisak sa popisom imena tri stotine pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova za koje se tvrdi da su učestvovali u otmicama, i za koje očekuje da će Fond uspeti da pokrene istragu.

Osim najavljene tužbe, ova neobična saradanja mogla bi da ima i veće posledice, pogotovu što je period koji pominju i Simić i Kandićeva period kad su srpske snage bile na Kosmetu. Uostalom sva četiri generala koja su sada u Hagu, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević, Sreten Lukić i Vlastimir Đorđević, individualno, su prema optužnici iz Haga odgovorni za deportacije, prisilno premeštanje, ubistva i progon albanskog stanovništva.

Jedna od najtežih optužbi na njihov račun, je prisilno premeštanje i deportacija albanskog stanovništva iz 20 sela u opštini Đakovica i ubistvo velikog broja albanskih civila u selima Meja, Meja-Orize i Korenice aprila 1999. godine, a prema podacima FHP, u tom periodu VJ, MUP Srbije kao i paravojne jedinice proterale su u Albaniju više od 15.000 Albanaca iz doline Caragoj i ubile preko 300 albanskih civila. U prilog tome, FHP je intervjuisao tačno 45 svedoka žrtava događaja u selima Meja i Korenice, u drugoj polovini 1999. godine i tokom 2000. Znači nigde se ne pominje progon srpskog življa, niti albanski teroristi, a ni period od 1999. godine naovamo.

Srpski političari nisu hteli da govore o ovoj neobičnoj saradnji i tome šta ona znači, smatrajući da je cela stvar bezazlena. Analitičari, opet tvrde da Simić i njegovo Udruženje, nemaju neku težinu da bi Kandićeva mogla da ih iskoristi na bilo koji način. Dok su advokati objasnili da “ukoliko Srbi tuže svoju državu, šta će sprečiti Albance sa Kosmeta da je ne tuže i oni.”