|
KOSOVO
- Pogled iz Italije
Vodič u kosovsku nezavisnost
Sada se treba još samo jednom za svagda
zapitati čemu je služilo zlokobno bombardovanje kojim
je za 78 dana razorena bivša Jugoslavija. Posle toga
bi trebalo da uslede drugačiji diskurs od nezavisnosti
i samokritična tačka gledišta na Balkan
|
|
 |
Piše: Tomaso di Frančesko
Izveštaj Međunarodne komisije za Balkan (kojom predsedava
Đulijano Amato) o Kosovu, koje je, sa aspekta međunarodnog
prava još uvek srpska pokrajina, ali čiju brzu nezavisnost
albansko kosovsko rukovodstvo zahteva još od “pobede” NATO
1999. godine, alarmantan je.
Evo zašto: incidenti iz marta 2004. godine - pogrom nad Srbima
- predstavljaju najjači signal da situacija na Kosovu još
uvek može da eksplodira. Tamo je mart još od juna i jula 1999.
godine, kada je posle potpisivanja Kumanovskog mirovnog sporazuma,
sa Kosova proterano 200.000 Srba i uništeno 150 pravoslavnih
manastira i crkava kako bi se prekrojila istorija o kulturnom
prisustvu u tom regionu.
Ali, u Amatovom izveštaju se ne pominje ovaj krvavi sled
događaja. Međunarodna zajednica očigledno nije uspela u svojim
naporima da u pokrajinu donese bezbednost i razvoj, jer multietničko
Kosovo jednostavno ne postoji. Administracija UNMIK-UN je
imala više prilika da bude aktivna u traganju za politikom
koja bi mogla da prekine diskriminaciju na Kosovu, ali to
se nije dogodilo, i mada neuspeh UNMIK-a može da se objasni,
on ne može da se toleriše.
U stvari, Srbi na Kosovu i dan-danas žive zarobljeni u svojim
enklavama bez slobode kretanja, posla i makar i tračka nade
da će se ikada u potpunosti integrisati u kosovsko društvo.
U izveštaju se navodi da će položaj srpske manjine na Kosovu
biti glavni pokazatelj volje i sposobnosti Evrope da na terenu
primeni svoje sopstvene vrednosti.
Treba krenuti od činjenice da albanskoj većini na Kosovu
mora biti upućena jasna poruka da je primena nasilja veći
neprijatelj njihovog sna o nezavisnosti od Beograda. Tako
eksplicitne optužbe su se retko mogle čuti. Setimo se samo
kako je Savet bezbednosti u decembru 1999. godine optuživao
albansku većinu na Kosovu za “etničko čišćenje u obrnutom
smeru” i govorio da su “žrtve postale krvnici”.
Sada se treba još samo jednom za svagda zapitati čemu je
služilo zlokobno bombardovanje kojim je za 78 dana razorena
bivša Jugoslavija. UNMIK i Ujedinjene nacije (UN) se okrivljuju
za sve - mada ne kažemo da oni ne snose veliku odgovornost
- dok se zaboravlja krivica NATO-a koji je za proteklih šest
godina zatvarao oči pred novim etničkim čišćenjem, ovog puta
nad Srbima.
Posle toga bi trebalo da uslede drugačiji diskurs od nezavisnosti
i samokritična tačka gledišta na Balkan koji je razoren etničkim
ratovima i nacionalizmima, ali i time što je Evropa 1991.
i 1992. godine priznala bivše jugoslovenske republike koje
su same proglasile nezavisnost po etničkom principu.
Ali, u Amatovom izveštaju toga nema. U njemu se predlažu
smernice za nezavisnost Kosova u četiri etape, iako se priznaje
da time ne bi bili rešeni svi teritorijalni problemi u regionu
- u stvari, samo bi se pogoršali takvi problemi u Bosni i
Makedoniji, gde bi u tom slučaju, srpska, hrvatska i albanska
manjina takođe tražile svoje nezavisne teritorije. U izveštaju
se takođe izražava strahovanje da bi nezavisnost morala da
bude nametnuta Beogradu, između ostalog i zbog toga što bi
se Kina i Rusija u Savetu bezbednosti UN tome žestoko protivile.
Tu treba reći da dok je Rugova insistirao na nezavisnosti,
dotle je srpski prozapadni predsednik Boris Tadić u intervjuu
listu “Korijere dela sera” potvrđivao u ime čitave Srbije
reči: “Nema nezavisnosti”.
Evo koje su te četiri etape za nezavisnost Kosova: prva je
činjenično prihvatanje otcepljenja; druga je nezavisnost bez
suvereniteta i u okviru te faze bi 2005-2006. godine Kosovo
bilo priznato kao nezavisan identitet, a protektorat UN bi
preuzela Evropska unija (EU), vratile bi se izbeglice i imovinska
prava, bio bi postignut specijalni sporazum oko Mitrovice
i drugih srpskih enklava; treća je status kandidata za ulazak
u EU i pregovori sa Briselom; i četvrta ulazak u EU. Pregovori
o statusu Kosova bi trebalo da počnu do leta.
U Amatovom izveštaju se fotografiše postojeće stanje stvari,
ali se stavlja dijapozitiv na kamen temeljac Balkana.
Il Manifesto
|
