KOSOVO - Pogled iz Ljubljane   Vreme je za nezavisnost Kosova Slovenija je u dobroj poziciji da poruku o nezavisnosti Kosova prenese i istovremeno pomogne Beogradu da lakše manevriše u tim politički teškim vremenima Piše: Borut Grgić

Neko će morati Srbima da objasni da je Kosovo izgubljeno i da sada nije vreme za politički bes, kakav pokazuje Beograd. On sada može da učini samo to da razvije pregovaračku poziciju, koja bi mu omogućila da dobije što viče povraćaja za prodaju Kosova, a istovremeno bi dobio i priliku da sebi povrati čast.

Slovenija je u dobroj poziciji da poruku o nezavisnosti Kosova prenese i istovremeno pomogne Beogradu da lakše manevriše u tim politički teškim vremenima. Uravnoteženi odnos, koji je Slovenija do sada imala prema Beogradu i Prištini, ali i prema Podgorici, je sazreo i Ljubljana bi morala da ga unovči. Zapravo bi morala da potpuno promeni igru.

Vreme je za intenzivnu diplomatsku aktivnost između Brisela, a možda i Vašingtona, i Beograda, da bi utvrdili kupoprodaju i dogovorili se o ceni, po kojoj bi Kosovo bilo “prodato”. Pregovori između Beograda i Prištine su manje važni. Interesi Prištine i Beograda su dijametrralno suprotni, zbog čega su nespojivi. Albanci očekuju nezavisnost, Srbi je dosledno odbijaju. Truditi se da se takvi stavovi usklade je neproduktivno.

Vreme je novac i Evropa, Amerika i zapadni Balkan već kasne. Pet godina je prošlo od napada NATO-a, a napretka glede statusa Kosova nema. Evropa i Amerika moraju da se late drugih hitnih stvari, regija gubi vreme za reforme i ljudski kapital. Takozvani beg mozgova je ozbiljan problem i lokalne vlasti ga uzimaju olako. Istovremeno se zapadni Balkan zbog pomanjkanja stranih neposrednih ulaganja i ulaganja uopšte pretvara u pustinju, okruženu privrednim oazama. Rumunija i Bugarska, na primer, neprestano postižu stepene rasta, koji znatno presežu srpske.

Pogrešno je i dokazivanje da Kosovo privredno ne može da preživi bez Srbije. Puno novca albanskih iseljenika čeka da bude uložen u kosovsku privredu, kada status pokrajine bude uređen. Kao nezavisna država, Kosovo će moći da traži međunarodnu pomoć, koju daje Svetska banka i Međunarodni monetarni fond. Albanci su dobri privrednici i privredni život, bar što se tiče malih i srednjih preduzeća, mnogo je živahniji na Kosovu, nego u Srbiji.

Primernije je pitati se: Da li Srbija može sebi da priušti privredno breme Kosova? Teško, posebno ako pomislimo da je srpska privreda već bankrotirala. Ljubljana bi mogla da počne da se trudi da Beogradu politički pomogne tako da počne da lobira za uključivanje Srbije u Partnerstvo za mir, a istovremeno mu pomogne da potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju još pre kraja ove godine. Ljubljana bi mogla da ubedi EU i SAD da Srbiji ponude dodatnu pomoć i popustljiviji režim viza.
Sada je najvažnije da se rešenje za kosovski problem nađe ove godine ili početkom iduće. Glupo bi bilo da se proces i dalje vuče, jer se razočarenje i očekivanja povećavaju na svim stranama. Nije sasvim nemoguće da Albanci jednostrano proglase nezavisnost. Okolnosti su sada takve, da bi to mogli da urade. Na drugoj strani međunarodna zajednica nije spremna da glumi okupacijsku snagu protiv volje domaćeg stanovništva, dok Srbija nema sredstava kojima bi mogla da spreči kosovsku nezavisnost.

Pošto je sasvim moguće da Kosovo postane nezavisno, Slovenija nema šta da izgubi ako postane posrednik između Brisela i Beograda. Kao posrednik, Slovenija srednjeročno ne bi dobila koristi samo u Beogradu, već i u Prištini, jer se ne bi protivila nezavisnosti.

Insistiranje da rešenje kosovskog problema treba tražiti na osi Beograd - Priština, doživelo je propast i nije donelo nikakve koristi.Zbog takvog stava bi Slovenija, jednog dana, mogla da bude okrivljena da je teškoće još povećala, umesto da je za njih našla lek.

Delo