Otvoreno pismo Nikole Janića, Predsednika Srpskog Saveza u Švedskoj i koordinatora Ujedinjene Srpske Dijaspore Evrope, Ministru za dijasporu

Ma 'ajte Ministre, molim Vas...

"Vi u Ministarstvu imate problem u tome što za ovih osam meseci niste priznali ni jednu od vas počinjenu grešku. Zašto? Bilo bi od opšte koristi da ste priznali da vam se u brzini potkrala greška i da ste nenamerno učinili ono što se desilo"

Poštovani Ministre,

Tačno pre 40 dana primio sam iz Ministarstva za dijasporu mejl sa pitanjem da li smo zainteresovani za korišćenje dela prostorija u zgradi Vašeg, odnosno, našeg ministarstva.

Odgovorili smo potvrdno. Par nedelja kasnije Vaš zamenik, gospodin Aleksandar Čotrić, obavestio me je da mejl sa zaglavljem i adresom Ministarstva nema važnosti ako dopis nije potpisan od Vas, od Vašeg zamenika ili od nekog od Vaših pomoćnika.

Vraćajući se iz otadžbine za Švedsku, 28. marta, na Surčinskom aerodromu sam sreo Vašeg pomoćnika, gospodina Miodraga Jakšića i novinara RTS-a Aleksandra Vlajkovića, koji su odlazili za Frankfurt. Ovoj gospodi takav dopis takođe ”nije poznat”, a gospodin Jakšić je više puta ponavljao da ga ja nisam mogao dobiti. I pored napomene da mi se pomenuti mejl nalazi u torbi (a zadnji poziv za ulazak u avion već je bio objavljen) i da njegova tvrdnja istovremeno postaje tvrdnja da ja lažem, gospodin Jakšić (uz podršku novinara Aleksandra Vlajkovića) nastavio je sa odmahivanjem ruke i ponavljanjem: ”Ma, ajte molim vas… pokažite taj mejl ako ga imate… Ma nemojte… Ma ajte molim vas… iz Ministarstva to vama nije poslato… Kada to bude aktuelno onda će sve organizacije u dijaspori dobiti to obaveštenje”.

Gospodine Ministre, posle skoro godinu dana postojanja Ministarstva nedopustivo je da u tom ministarstvu ”leva ruka ne zna šta desna radi”, a još manje da dijaspora ne zna šta Vam rade obe ruke. Ruku na srce, mnogo toga ne radite kako treba, a posebno ne onako kako vi to predstavljate na Vašem sajtu i u vašim izveštajima. Selektivno i neosnovano delite dijasporu. Osmišljeno i tendeciozno varate i nas u rasejanju kao i maticu o nama. Činjeničnu, dobronamernu i konstruktivnu kritiku tumačite i prekrštavate u ”napade”, a za svo ovo vreme niste učinili ništa da otklonite uzroke kritike, što bi sigurno bilo od obostrane koristi.

Odgovorno Vam tvrdim da organizacije srpske dijaspore nisu samoubilačke da bi napadale same sebe. Ministarstvo je, kako mu i samo ime kaže, naše, a ne Vaše, Vašeg pomoćnika ili saradnika i reportera RTS-a gospodina Aleksandra Vlajkovića. Ono je još manje isključivo vlasništvo Kongresa Srpskog Ujedinjenja (KSU), američko-srpske organizacije koja u svom biltenu sama sebe proglašava ”najuticajnijom organizacijom srpske dijaspore”. Bilo bi bolje i moralnije, kada bi to zaista bilo tačno i postojao osnov za taj epitet, da i ostala organizovana dijaspora to kaže o KSU, umesto da sami o sebi godinama pevaju neosnovane slavopojke.

Vrlo je bitno, i za maticu i za rasejanje, da Ministarstvo jednom da odgovor na bezbroj puta postavljeno pitanje: Šta je to KSU učinio za maticu a što ostale naše organizacije nisu? Koje su to zasluge koje mogu da opravdaju Vaše konstantno izdvajanje ”ujaka iz Amerike” od ostalih članova raseljene srpske porodice? Zar Vam zaista nije postalo neugodno da Vi na ”našem” sajtu objavljujete mnoge ”rezolucije” KSU a da ni jednom rečju, nikada, niste naveli krajnji i za narod i maticu koristan rezultat tih rezolucija? Da li ste sigurni da takav rezultat postoji? Mnogi od nas nisu. Naprotiv. Ali ako postoji, a mi o tome ne znamo, da li Vi zaista ne znate za veoma korisna angažovanja i pisanja i drugih naših organizacija, koja Vaši saradnici selektivno i tendeciozno prećutkuju i umanjuju?

Ako je Vašim saradnicima poznato (a jeste):
- da je KSU bio i ostao poznat po nelegitimnom širenju nepostojećih dokumenata, na primer bivšeg Saveta dijaspore SFJ;
- da je potpredsednik KSU gospođa Jasmina Vujić sa mejl-adrese KSU širila budalaštine i laži o uglednim ljudima u matici i u rasejanju;
- da imaju elaborat sa smernicama kako da KSU razbija susrete naše dijaspore i da preuzme ”liderstvo među našom dijasporom u Evropi”;
- da ”demokratski” KSU šalje Ministarstvu za dijasporu protest što je u jednom časopisu u Srbiji (a koje ne izdaje ministarstvo) objavljen intervju sa predsednikom druge organizacije;
- da u protestu ne demantuju ni jednu reč izgovorenu u tom intervijuu, već protestuju što je intervijuisana osoba koja njima nije po volji, a Vi taj protest prihvatate? Čak ste na sajtu Ministarstva objavili da će ”ideje” takvog KSU biti osnov za budući rad Ministarstva za dijasporu?!

Gospodine Ministre, takvih ideja poštena i iskreno patriotska dijaspora uvek se stidela i uvek će se stideti. Vreme je da sračunamo proteklu godinu (ne)rada Ministarstva i da Vi lično, kao Ministar, prihvatite odgovornost za izostale rezultate i za mnogo toga neodgovornog i površnog u odnosima s dijasporom. Ali isto tako da poimence insistirate da to učine i oni koji se nalaze pored Vas, a koji bi trebalo da se stide zbog njihove očigledne nesposobnosti da šire sagledaju činjenično stanje u dijaspori, ali i zbog nekih drugih interesa, koji su razlog da ”mozak” i vrednost dijaspore vidite prvenstveno sa one strane Okeana.

Organizacije srpske dijaspore u Evropi (selektivno) gledate kao ”nesrećnike” ili ”stado” za koje i dalje mislite da ćete ga saterati u tor. Na Vašu žalost, ostatak dijaspore jednostavno nema nameru da ostane tamo gde su ih pojedinci pri ministarstvu smestili.

Dozvolite mi da se vratim na početak pisma i da činjenicama pojasnim i postavim sve na svoje mesto:
Dakle, vas pomoćnik gospodin Jakšić i spoljni saradnik i dežurni inventar u Ministarstvu, novinar RTS-a Aleksandar Vlajković, tvrdili su da mejl koji se odnosi na korišćenje prostorija u zgradi Ministarstva ne postoji a Jakšić je odgovorno konstatovao da: ”Kada to bude aktuelno, onda će sve organizacije u dijaspori dobiti obaveštenje o tome!”.

Gospodine Ministre, na osnovu onoga što znam (i što mogu da dokažem) sve to što će po gospodinu Jakšiću u budućnosti tek ”biti aktuelno”, bilo je kod Vas i aktuelno i osmišljeno i dogovoreno sa KSU-a u vremenu koje je prošlo, tačnije, već u januaru mesecu 2005. Nikada niste imali nameru, niti vam je padalo na pamet da te informacije budu dostupne ”svim organizacijama” dijaspore.

Iz tog razloga se niste ni izlagali trošku da im pošaljete bilo kakvo obaveštenje. Ali, postoji i mogućnost da su američki ”ujaci” (izvinjavam se, mislio sam srpski ”ujaci” iz Amerike), uz nečiju moćnu podršku (što sigurno nije Vaša), mimo Vas igrali, još igraju, a negde i diriguju igrama i sa drugim političarima, ministarstvima i institucijama u našoj dragoj Srbiji.

Da ne bih spekulisao o ovako važnim pitanjima, a ne daj Bože još i pogrešno, molim Vas, da nam objasnite kako je moguće da je dokumentacija o uslovima o ovom ”još neaktuelnom pitanju”, kako reče Vaš pomoćnik Jakšić 27. februara 2005, već 21. januara (znači, celih 37 dana ranije) sa faksa kancelarije KSU u Beogradu bila prosleđena ili, posle uvida u tekst, vraćena Ministarstvu???

Ili je dopis sa uslovima pod kojima će se organizacijama dijaspore dati na korišćenje deo prostorija u zgradi Ministarstva u ulici Vase Čarapića br. 20, koji ste Vi 06.12.2004. uputili ”Agenciji za osiguranje depozita, sanaciju i likvidaciju banaka”, ova Agencija još 14. januara 2005. poslala kancelariji KSU, a ovi bili ljubazni pa ga faksom dostavili Vama? Uvid u tu dokumentaciju i Vaše komunikacije potvrđuje da je sve to bilo i te kako dugo aktuelno isključivo za Vas i srspko-američku, ne tako brojnu organizaciju, a skrivano od organizacija ostale dijaspore u Evropi, Kanadi, Australiji…

Međutim, najviše je uvredljivo neinteligentno verovanje stvaralaca ove ujdurme da se ta providna namera i plan o davanju prostorija isključivo KSU neće videti već u ovim od Vas navedenim zahtevima o ispunjavanju uslova pod kojima je moguće dobiti prostorije.

U jednom od tih uslova traži se da - citat: ”Organizacija mora da priloži preporuku ambasade SCG u zemlji u kojoj je registrovana”.
Kakvu to preporuku treba ambasada da dostavi, gospodine Ministre? Da je organizacija politički podobna i da bezpogovorno izvršava naloge ambasade? Šta je sa organizacijama čije uprave ne žele da slušaju monologe ambasada ili da učestvuju u beskorisnim ručkovima i večerama sa konzulima i ambasadorima, ali čije aktivnosti dokazano imaju velike koristi i nama u rasejanju i matici? Da li je onome ko je osmislio ovaj uslov poznato koliko informacija neke ambasade imaju o našim organizacijama?

Pa, poznato je verovatno i Vama da i samo Ministarstvo ne raspolaže potrebnim informacija. Sudeći po Vašem sajtu gde ste u adresaru naših klubova i udruženja naveli samo adrese desetak organizacija iz Amerike, Australije, Austrije i Zambije? Zar je moguće da za skoro godinu dana, koliko je prošlo od osnivanja Ministarstva za dijasporu, niste primetili da klubovi naše dijaspore postoje i u Švajcarskoj, Francuskoj, Italiji, Holandiji, Belgiji, Danskoj, Norveškoj, Nemačkoj, Švedskoj… itd.

Koliko je naših ambasadora u svetu spremno da da (i pod kojim uslovima) preporuku organizaciji o kojoj postoje dokazi da je uvek na čelu aktivnosti koje su od opšteg srpskog interesa, ali istovremeno je ambasadoru ili konzulu poznato i da su čelnici te organizacije u nemilosti čelnika SPO-a. Ili, recimo, da većina članova takve organizacije daje podršku, na primer, Radikalnoj stranci, čiji je podpredsednik Tomislav Nikolić na prošlim predsedničkim izborima imao skoro polovinu glasačkog tela u Srbiji? Ili…
Ostavimo po strani te i takve preporuke. Pogledajmo ispravnost i širinu raspona u primeni drugog uslova, koji po Vama daje iste mogućnosti većini organizacija dijaspore (naravno, ako njegova formulacija i namena nema za cilj da bude suprotno, a ja tvrdim da ima) a gde piše: ”Organizacija treba da priloži dokaz o najmanje dve zaposlene osobe u predstavništvu u matici”.

Da ne bih lično rasčlanjavao i diskutovao o ovom remekdelu ”demokratskog i realnog uslova” koji se po vama može primanjevati na ”većinu organizacija srpske dijaspore”, dozvolite da napomenem da je na moje pitanje: ”Da li znate koliko naših organizacija iz dijaspore ima u matici svoje predstavništvo i u njemu zaposleno više od dve osobe”, Vama blizak službenik Ministarstva odgovorila, bez veće pauze: ”Koliko je meni poznato, samo američka organizacija Kongres srpskog ujedinjenja…”.
Zaista nas vređate ovim, po njegovim arhitektima lukavim a po meni naivnim i prozirnim planom, kojim pokušavate da prevaru pretvorite u sivu zonu i u tom zamagljenom vidokrugu progurate ovu prljavštinu kao ”zakonski” osnov da bi ste prostorije dodelili samo Kongresu srpskog ujedinjenja. Sramota ministre. Sramota je i zbog činjenice da KSU već godinama ima svoju kancelariju u Beogradu (sa tri zaposlena) a u ovom momentu ne vidim ni logiku da su toliko odlučni da se presele u zgradu Ministarstva, za koje mnogi veruju da neće dugo opstati, ako nastavi putem kojim je arogantno koračao prvu godinu svog postojanja.

Gospodine Ministre, Ministarstvo za dijasporu košta mnogo novca one koji ga imaju veoma malo. Sredstva iz državnog budžeta (novac uskraćen siromašnim građanima Republike Srbije kojim se finansira rad Ministarstva) namenjena su za odgovoran rad koji bi bio od koristi prvenstveno matici i njenim građanima. Naravno i dijaspori, ali nikako dijaspori - na štetu matici.

Odgovorno tvrdim da to do danas dobrim delom nije bio slučaj i da je neophodno da hitno sagledate činjenice o dijaspori i da shvatite da ste Vi u službi građana i srpskog naroda kako u matici, tako i u rasejanju. Da li će deo rasejanja i dalje prihvatiti da bude u službi nekih pojedinaca unutar ili ”možda unutar” Ministarstva, za poštenu dijasporu nevažno je. Za nas je važno da nećemo dozvoliti da nastavite da interes manjine stavljate ispred interesa većine.

Delovanje organizovane dijaspore je mozaik kome ne bi smeo da fali ni jedno parče. Samo kao celovito delo on može da bude ikona naše sloge i požrtvovanosti za nacionalni interes naroda od koga potićemo. Stepen uspešnog delovanja organizovane dijaspore na polju informisanja, ekonomije, humanitarnih aktivnosti, kulture… zavisan je od profesionalnih i dokazanih mogućnosti i dela pojedinca, članova organizacija u rasejanju, i doslednosti njenih legitimnih predstavnika.
Mi, a ne Vi, znamo gde miriše a gde smrdi Švajcarac, Francuz, Nemac ili Šveđanin… To je činjenica i Vi ne bi trebalo ni da odlučujete ko će šta i u kojoj zemlji da radi. Radite Vi Vaš posao, gospodine Ministre, a ja Vas pozivam da zajedno napravimo hitan dogovor kako ćemo udruženo i kontinuirano svi da radimo za opšti interes. To možemo samo ako dogovorom i sluhom za onoga ko se razume u nijanse boja, svako parče neophodnog mozaika stavimo na mesto gde mu je mesto i gde će se, bez upotrebe sile, uklopiti. A uklopiće se sigurno samo kada se većina složi da tu doprinosi skladu i lepoti.

Napaćen srpski narod željan je osmeha i lepote a patriotski orijentisana dijaspora neće više dozvoliti da im se put ka boljem i časnijem sutra uskraćuje, a još manje da se to čini od samozvano proglašenih poznavalaca dijaspore (ali koje?) u, ili pri Ministarstvu za dijasporu, a da Vi, kao naš Ministar, to dozvoljavate i odobravate! Svi znamo da bi to moralo, i da mora da bude obratno.

Inače, kada sam 28. februara stigao kući, čekao me je isti onaj mejl za koji su neki vaši saradnici tvrdili da mi nikada nije poslat. Stigao je povratno sa svim prethodnim tekstovima i datumima, uz molbu za još neke moje komentare. I ovog puta, kao i prethodnog, poslat je od iste službe, sa iste mejl-adrese, ali sada i sa potpisom odgovornog službenika istog, Vašeg/našeg Ministarstva za dijasporu. Šta još ostaje da Vam se kaže? Možda:

”Ma, ajte Ministre, molim Vas… Zahtev dijaspore za otvaranje Ministarstva za dijasporu nije došao da bi pojedinci od njega pravili svoju prćiju a još manje davali nagrade (čast većini dobitnika) hoštaplerima i falsifikatorima… Ajte, molim vas… zaustavite cirkus i počnite ozbiljnije i odgovornije da radite oni što je, i kako je, trebalo da radite od početka… Kada to bude aktuelno, tada ćemo i Vladi Republike Srbije i Skupštinskom Odboru za odnos sa Srbima u rasejanju pisati drugačija pisma. Tada će, što je najvažnije, to zaista biti NAŠE i zaista i za maticu i za rasejanje potrebno i korisno Ministarstvo”.

Samo kao takvo ima osnova i razloga da opstane.