Uvodnik Paralelne strukture moći

Piše Mira Beham

Već nekoliko nedelja srpska sela u enklavama centralnog dela Kosova i Metohije su bez struje, a od nedavno i bez vode. Dakle, Srbi koji tamo žive su lišeni elementarnih uslova za život ne samo u zimskom, nego i u svakom drugom godišnjem dobu. Zamislimo da havarija elektrodistribucione mreže i vodosnabdevanja pogodi neka nemačka, švedska ili američka sela. U roku od dva dana bi bile mobilisane sve strukture državne, tehničke i humanitarne pomoći da bi se kvarovi što brže otklonili i stanovništvo zaštitilo od mogućih posledica smrzavanja, gladovanja, dehidriranje ili snabdevanja lošom vodom. Na kraju krajeva - ukoliko bi bilo predvidljivo da iz nekih razloga takvo stanje elementarne ugroženosti života mora da potraje, stanovništvo bi bilo evakuisano na bezbedna mesta sve dok se ponovo ne uspostavi osnovna infrastruktura.

Naravno, ovaj hipotetski slučaj skoro da i ne bi mogao da nastupi u zapadnoj civilizaciji, osim ako bi neka velika prirodna nepogoda, neka vrsta cunamija, pogodila delove tih zemalja. To bi se onda već nazvalo katastrofom i tek onda bi sve strukture države i društva bile pozvane da pomažu na svaki mogući način i one bi to i učinile uz maksimalne napore.

Nedavno je direktoru beogradske kancelarije Međunarodne krizne grupe (MKG) Džejmsu Lajonu u nastupu na televiziji B92 bila upućena ljubazna molba da prokomentariše situaciju Srba na Kosovu i Metohiji, koji su već nedeljama prinuđeni da provedu ne samo svakodnevicu bez struje i vode, nego i sve hrišćanske praznike koji obeležavaju ovo doba godine. Lajonov odgovor je bio kratak i jasan - da, teško je to stanje i mora se sve učiniti da bi se ono popravilo, ali, konačno, ne smemo zaboraviti da i mnogi Albanci u tom regionu nemaju struje, jer ne plaćaju račune.

Ovaj cinizam je, nažalost ostao bez pravog odgovora. Jer, kao prvo, stručnjak za Srbiju i KiM Džejms Lajon bi morao da zna da stopa nezaposlenosti u južnoj srpskoj pokrajni među Albancima zvanično iznosi nekih sedamdeset do osamdeset procenata, a među Srbima skoro sto posto. I na Zapadu se tretiraju takve društvene grupe kao socijalni slučajevi koji imaju pravo na minimalne uslove za dostojanstven život, pa dobijaju pomoć od države. Kao drugo, što se tiče pogođenih kosmetskih Srba, dokazano je da nisu neplaćeni računi u pitanju. A kao treće i najvažnije - životni uslovi Srba i Albanaca na Kosmetu se drastično razlikuju, i dok jedni uživaju sva osnovna ljudska prava, drugima su ta prava ugrožena ne samo čim pređu kućni prag, čega nema nigde u Evropi ili na Zapadu, pa, ako malo bolje razmislimo - nigde na svetu.

Dok ovo pišemo objavljena je vest u Briselu da se MKG u svom najnovijem izveštaju o KiM zbog velike napetosti situacije u južnoj srpskoj pokrajni zalaže za što brže rešavanje statusa Kosova, a to bi bila - nezavisnost. Ovom preporukom, koja ne uzima u obzir ni stavove Evropske unije, ni rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, pa čak ni zvanične stavove NATO-pakta, MKG je značajno doprinela zaoštravanju političkih prilika u ovoj, za Srbiju ionako već politički vrućoj, 2005. godini.

Moglo bi se reći - pa, u pitanju je samo mišljenje jedne, doduše moćne nevladine organizacije, poznate kao notorno antisrpske, čije se preporuke u relevantnim svetskim prestonicama primaju k znanju, ali ne i nesmotreno uvažavaju, pa otud ima dosta prostora za političko delovanje i lobiranje na međunarodnom planu.

Greška. Stručnjaci su napokon počeli da upozoravaju da je eksplozivni porast broja i uticaja najrazličitijih nevladinih organizacija osamdesetih, ali pre svega devedesetih godina prošlog veka, rodio jedan opasan fenomen koji ugrožava ne samo suverenitet država, nego i međunarodno pravo. Po sredi je, prema stručnim analizama, temeljna transformacija vladavine koja deprivileguje državu u svim sferama i umrežavanjem nevladinih organizacija iz svih delova sveta, stvara jake paralelne strukture moći. Ti takozvani "transnacionalni režimi" nastali su, pre svega, u jeku rastućeg globalnog diskursa o ljudskim pravima kao jedinom moralnom, pravnom i etičkom merilu međunarodnih odnosa i unutrašnjih političkih struktura. Reč je, dalje, o "deteritorijalizovanoj" vladavini koja je stekla pravo da interveniše na svim kriznim područjima u svetu, kad god dovoljno veliki broj moćnih nevladinih organizacija dođe do zaključka da je to potrebno. Stručnjaci su to nazvali "migrantskim suverenitetom". Svoj uticaj ti transnacionalni režimi širom globusa ostvaraju preko medija koji su, pre svega u manje razvijenim zemljama, na platnim spiskovima upravo tih nevladinih organizacija.

Prema tome, Džejms Lajon nije bilo ko. Njegova moć je verovatno veća od svake evropske vlade pojedinačno. Ako njega ne uznemirava da u sred Evrope i u sred zime pripadnici jednog ionako ugroženog naroda u nekim enklavama žive bez struje i vode, neće to uznemiriti ni evropske lidere. Bez obzira na ljudska prava.