Uberto Tomazi

KOSOVO

Sprema se novi pogrom Srba

Rezerve lignita na Kosovu su 10 milijardi tona. Glavni konkurenti za kontrolu nad tim resursima su Amerikanci i Nemci. Oni su već podelili albanski korpus: na Rugovine amerikanofile i Tačijeve i Haradinajeve germanofile. Srbi smetaju što se nalaze na zemljištu gde su primarne sirovine - kaže italijanski ratni reporter Uberto Tomazi

Razgovarao: Željko Pantelić

Italijanski pisac i ratni reporter Uberto Tomazi, koautor knjige "Kosovo crna rupa Evrope" - u razgovoru za "Novosti" - tvrdi da je već spreman plan otkrivanja 18 masovnih grobnica na Kosovu, gde su navodno pobacani ubijeni albanski civili, tokom rata u proleće 1999. godine. A otkrivanje tih grobnica će, prema njegovim rečima, biti praćeno medijskom kampanjom koja će poslužiti kao svojevrsni kišobran za etničko čišćenje preostalih Srba na Kosovu i Metohiji.

- Imam proverene informacije - tvrdi Tomazi - da je sve spremno za novi frontalni napad na Srbe sa Kosova i Metohije. Kao što sam ih imao četiri meseca pre prošlogodišnjih martovskih događaja. Ovoga puta će biti iskorišćene masovne grobnice albanskih civila, govori se o 18 grobnica. Podići će se velika medijska prašina, danima će se iskopavati leševi, pa će usledeti analize DNK, utvrđivanje identiteta itd. To će poslužiti kao paravan za nove zločine i završno proterivanje i maltretiranje. Osim završnice etničkog čišćenja Srba, ovo će imati i drugi krupan cilj: zaposedanje prirodnih bogatstava Kosova. Nešto slično je već isprobano u Bosni i Hercegovini, kada je Srebrenica iskorišćena za otvaranje vrata i kupovinu od strane Amerikanaca i Nemaca železara i rudnika u BiH.

Nemci i Prizren

Vi, očito, verujete podacima koje vam je o ogromnim rezervama lignita na Kosovu dao Amerikanac sa kojim ste se sreli u Prizrenu?

- Verujem. Rezerve lignita na Kosovu su 10 milijardi tona. Možda i više. Naravno, lignit nije nafta, ali će lignit - pošto se u svetsku raspodelu energetskih resursa uključila i Kina - kao sekundarni energetski izvor dobijati na značaju. Zato nije slučajno što su glavni konkurenti za kontrolu nad tim resursima Amerikanci i Nemci. Oni su već podelili albanski korpus: na Rugovine amerikanofile i Tačijeve i Haradinajeve germanofile. Naime, 1999. godine Nemci su vojno obučili i pripremili za gerilski rat na Kosovu 50.000 Albanaca. Kompletna OVK je nemački proizvod i njeni pripadnici i danas rade za nemačke interese. Zato i ne čudi što su nemački vojnici u njihovoj zoni odgovornosti mirno posmatrali u martu kako Albanci love Srbe i uništavaju njihovu imovinu i kulturno-istorijske spomenike i crkve. Nisu čak hteli da pomognu ni svojim zemljacima u redovima Unmika.

Zašto i kome toliko smetaju malobrojni preostali Srbi?

- Smetaju što se nalaze na zemljištu gde su primarne sirovine. S druge strane, Srbi su i dalje - bar sa pravne tačke gledišta - vlasnici kosmetskih rudnika. Zato svi tragovi koji potvrđuju njihovo prisustvo moraju da budu uništeni, a knjige koje potvrđuju njihova prava - moraju nestati. To će omogućiti privatizaciju svega na Kosovu, a zatim će to Amerikanci i Nemci kupiti.

Zašto je potrebno "krvavo pozorište"? Zar Amerikanci i Nemci nisu u stanju da to urade bar mnogo diskretnije? I manje nasilno?

- Odgovor je prilično jednostavan. Amerikanci i Nemci u ovom slučaju nisu na istoj strani, već su konkurenti. Šta mislite kako su se to najednom, posle bezmalo devet meseci, pojavili istiniti tekstovi u nemačkim medijama o martovskim događajima u Prizrenu?

Maloletni

Da li će Kosovo postati nezavisno ili je moguć i drugačiji scenario?

- Bojim se da će Kosovo vrlo brzo steći nezavisnost. Bez obzira na to što je Buš pobedio na izborima u Americi, stvari će se samo malo usporiti, ali ne previše. Nema sumnje da bi Albanci sa Kerijem u Beloj kući, stigli brže do cilja. Ali, postoji i druga strana medalje: Kosovo ne može nikada da bude "nezavisno", odnosno - Albanci nikada neće imati stvarnu samostalnost ako naprave još jedan pokolj Srba. Ostaće večno politički maloletni narod za nadziranje. Kosovo će u tom slučaju, stalnim protektoratom postati neka vrsta oglednog polja za razne eksperimente svetskih sila.

U Italiji se u poslednje vreme sve češće pojavljuju knjige, dokumentarni filmovi, reportaže i analize o etničkom čišćenju Srba i kriminalnoj strukturi albanske vlasti na Kosovu. Kako tumačite takav zaokret?

- Za jednog Srbina pretpostavljam da je teško da shvati italijansku politiku. Ako danas Italijani pričaju o Kosovu na ovakav način, to je samo zato što imaju potrebu da objasne ponašanje "gospodara" na Kosovu, a to sigurno nisu Albanci. A opravdanje glasi: imamo posla sa kriminalcima, moramo da ih držimo pod kontrolom i da nadziremo njihove poteze. Nije bez razloga što je međunarodna zajednica dozvolila da Ramuš Haradinaj bude premijer. Spoljna politika Vašingtona, a i današnja italijanska vlada je vrlo proamerička, uvek se prepoznavala po izboru i podršci lideru sa mrljama iz prošlosti. Tako je bilo sa Miloševićem, Sadamom, tako će biti i sa Haradinajem. Onog momenta kada im ne bude više potreban poslaće ga pred sud.

Srpska četiri S

Jedino italijanski vojnici koliko-toliko štite Srbe i presecaju kanale šverca cigareta, droge i oružja. Osim ovoga, vaši ministri, kao i bivši predsednik države Frančesko Kosiga, za vreme boravka u Metohiji nisu se sastali ni sa jednim albanskim zvaničnikom. Zašto?

- I to ima svoju logiku. Italija je van svih igara i njeni vojnici su zaista pokušali da pacifikuju svoju zonu odgovornosti. Kada su videli da je to nemoguće, digli su ruke i štite praktično gole živote Srba i njihovu kulturnu baštinu. Oni jedini ne "žmure" jer švercovane cigarete, droga i oružje stižu prvo u Italiju, pa imaju interes da to spreče. Amerikanci i Nemci imaju druge interese i zato se prave da ne vide ništa. Albanski zvaničnici se ignorišu zato što niko od njih, pa ni Rugova, nije zaista osudio zločine nad Srbima. Njihova izvinjenja i žaljenja su bila toliko ironična da nisu ni ostavljala sumnju povodom njihovih stvarnih misli. To što su italijanski oficiri i vojnici primili ordenje SPC - to ih je stavilo na crnu listu albanskih ekstremista.

Šta Vlada Srbije i Beograd uopšte mogu da učine da pomognu Srbima na Kosovu?

- Pre svega treba da konačno zauzmu zajednički stav, ma kakav on bio. Sada više nego ikada potrebno vam je vaše četiri S. Nažalost, vi i dalje ne shvatate značaj propagande, pa verujete da će istina izaći na videlo sa velikim zvonima. Sama od sebe. Moraćete da shvatite da je događaj i istina: televizija.

Milovi pomažu "velikoj Albaniji"

U vašoj knjizi "Kosovo crna rupa Evrope", pominjali ste i Crnu Goru. Takođe ste izneli tezu - ko glasa za Mila Ðukanovića, taj glasa protiv Crne Gore. Možete li da to pojasnite?

- Sve je vrlo jasno. Ogromne količine novca od trgovine drogom, ljudima i oružjem, albanska mafija pere u Crnoj Gori, kupujući polako deo po deo te republike. Od zemlje do stanova i kuća. Svi Albanci glasaju za Ðukanovića, zato što je on za nezavisnost Crne Gore, a procenjujući da će svoje nacionalne ciljeve mnogo lakše realizovati u nezavisnoj Crnoj Gori. Oni žele secesiju i vrlo dobro trguju time što su jezičak na vagi u slučaju referenduma. Bez njihovih glasova, Ðukanovićeva struja ne može da pobedi na referendumu za osamostaljivanje. Tako Crnogorci koji glasaju za Ðukanovića, u stvari, pomažu projektu "velike Albanije".

Bio i u Bosni

Uberto Tomazi je rođen u Veroni 1944. godine, gde i danas živi. U svojoj bogatoj karijeri ratnog reportera i pisca, boravio je u gotovo svim kriznim žarištima u svetu, tokom poslednje dve decenije. Od Kurdistana i Iraka, preko Palestine do Hrvatske, Bosne i Kosova. Do sada je potpisao desetak knjiga, među kojima i "Zarub" objavljen na srpskom jeziku. "Kosovo crna rupa Evrope" napisao je zajedno sa Marijelom Kataldo.

Večernje novosti