KOMENTAR Papagajske štetne priče…

Piše Nikola Janić

Izlizane priče o velikim lobističkim i finansijskim mogućnostima Srba u rasejanju i (ne)odnosu matice prema dijaspori i obratno, u već od svega umornoj Srbiji, papagajišu se i dalje bez stida. U tom vrzinom kolu i nepromenjenom koreografijom, od Miloševića, Đinđića, Živkovića pa do Tadića, sve vreme svira ista muzika i igraju ga isti amateri (ne)igrači. Bajke o grupama i pojedincima koji godinama spašavaju Srbiju svojim lobiranjem i koji će sa "uspešnim lobiranjem" nastaviti i dalje, uporno šire neki srpski političari i odredjeni TV reporteri i novinari. Da bi takav nemoralan feljton feljtonisali, gore navedeni godinama se međusobno pomažu, a time državi i narodu odmažu. Dežurstvo na tom poslu zavisi od toga kada im je i kome je od njih potrebna ova ižvakana i odavno bezukusna žvaka o dijaspori i dijasporcima. Od tih "bajkiranja", koja traju više od jedne decenije, država Srbija nije imala neke veće koristi. Neće je ni imati (naprotiv) sve dok se i u matici i u rasejanju ne pokrene odgovoran, činjeničan i već dugo neophodan, a od nekoga sprečavan, inventar srpske dijaspore.

Primarna i egzistencijalna neophodnost matice je da zna realne mogućnosti i pojedinaca i naših organizacija u respektivnim zemljama Evrope, Kanade, Australije i Amerike. Važno je i da se suočimo sa istinom o svemu što su matica i rasejanje zajedno mogli da učine, a nisu. Potrebno je da javnost zna zašto nije učinjeno onoliko koliko se pričalo da će se učiniti i ko je krivac što se od mnogo obećanog učinilo mikroskopski malo? Hoće li ti "poznavaoci" dijaspore, političari, ministarstva, mediji, novinari i TV reporteri konačno upreti prst u krivce i prevarante? Ili će se predstava velikog cirkusa nastaviti, a potreban kažiprst ostati sakriven u nečijoj zgrčenoj šaci, u kojoj možda ima još nečeg skrivenog? Da li postoji granica za neodgovornost prema svojoj rođenoj zemlji?

Pod lupu se mora staviti i "legitimitet" raznih asocijacija, pokreta, skupova, od malih ljudi i malih grupa otvorenih sajtova i pojedinaca koji su u matici sebi bunkerisali poziciju "predstavnika i zastupnika dijaspore"?! Mnogi od njih sav svoj život su živeli, a neki ga već godinama ponovo žive u matici, u kojoj oni danas govore u ime dijaspore i odlučuju u njeno ime? O nama i našim organizacijama u rasejanju, znaju malo, a izmišljene bajke plasiraju javnosti i odgovornim političarima i institucijama. Lepe priče o "ružnim" ljudima, a ružne laži o poštenima, danas su najjeftinija i najlakše prodata roba na srpskom nacionalnom buvljaku.

Da li je jedini uzrok ovakvom srpskom fenomenu egoizam i interes sitnih "vaćaroša" i iskompleksiranih narcisa? Ili je u pitanju osmišljen plan kako sprečiti organizovano i koordinirano delovanje srpskih organizacija u rasejanju? Na zapadu pokreti i organizacije imaju nesumnjivo veliki uticaj, a koordinirano ujedinjeni Srbi, srpske organizacije čije članstvo broji desetine i stotine hiljada članova, sigurno su glas koji će čuti i oni koji su godinama bili gluvi. Takav glas danas, nažalost, u zapadnim demokratskim zemljama ima veću prodornost i težinu od reči zvanične Srbije koja, nezvanično i zvanično, uporno odbija da se i matica i rasejanje zajedno bore za čast i bolju budućnost našeg naroda. Od vlada respektivnih zapadnih zemalja u kojima živimo, čiji smo građani a mnogi od nas i njihovi državljani, možemo i treba od njih da tražimo dužno poštovanje međunarodnog prava, koje nikome ne daje pravo da Srbiju stavlja izvan tog prava.

Umesto takve simbioze, predsednik siromašne Srbije, gospodin Tadić, tek planira da angažuje američke PR firme koje danas ni u Americi ne mogu mnogo da urade, a u Evropi, nasuprot onome što bi mogla naša koordinirana dijaspora, skoro ništa. Predsednik je propustio činjenice da Srbija nikada neće biti 53. američka država, a jeste deo Evrope. Kada se gospodinu Tadiću ispostavi račun za neurađeno, platiće ga novcem iz džepa građana još više smanjene i siromašnije Srbije. Sve od dijaspore što je godinama nuđeno, a korisno i besplatno, kontinuirano se odbijalo, odbija, a ne tako retko i sabotira?

Kome je od koristi ovakav (a)nacionalan stav i sramota? Onima koji istinu o dijaspori sve vreme drže pod tepihom i pokušavaju to da opravdaju izlizanom frazom: "To su prepucavanja u dijaspori koja nas ne interesuju". Krijući se iza tog, najblaže rečeno, "nepametnog" izgovora, ne objavljuju zahteve da oni koji su matici godinama mnogo "činili i činiće joj isto i narednih godina", dokumentuju šta danas rade za Srbiju i, što je najvažnije, kako će godinama papagajisana i bajkanisana obećanja i šarene laže sutra da pretvore u stvarnost?

To je najmanje što u vremenu kada smo pred odlukom o budućem statusu Kosova i Metohije i pokušaja da se internacionalizuje "pitanje" Vojvodine, a ubrzo i Raške, možemo zatražiti od poštenih ljudi i u matici i u rasejanju. Kada od Srbije i u Srbiji mnogo toga bude samo sećanje na još jedno, po srpsku državu i narod štetno i okončano poglavlje naše istorije, mnogi danas pasivni biće najaktivniji. Prednjačiće u svojim analizama i konstataciji da su Srbi i Srbija (ovog puta bez Miloševića) opet gubitnici i da su i ovog puta (kog po redu?) izgubili medijski rat. Kada će se prihvatiti istina da medijski rat nikada nije mogao i ne može da se dobije jer je počivao, i dok počiva, na preslabom i zagađenom izvoru činjeničnih informacija iz same Srbije?

Kako pred svet možemo da iznesemo istinu o dešavanjima, naprimer, na Kosovu, kada se podaci, slike, video zapisi i dokumenti o stravičnim i mnogim srpskim stradanjima na prostoru bivše Jugoslavije, današnje Srbije, i u sadašnjoj Srbiji, kriju i dalje po privatnim fijokama i neosiguranim arhivama raznih ustanova i institucija? Čime smo mogli ubediti Ameriku (za Evropu znamo i čime i kako) da Srbi u genama ne nose zločinstvo, kada se čak i predstavnik poznate srpsko-američke organizacije KSU, Jasmina Vujić, u bivšem Savetu dijaspore SRJ, zalagala i deklarisala da dešavanja srpskom narodu nisu toliko važna da bi se Savet, matica ili dijaspora, posebno angažovao po tom pitanju? Danas ministar za dijasporu, gospodin Vojislav Vukčević, sa istim predstavnikom, iste te srpsko-američke organizacije, javno dogovara "mogućnost da se planovi i ideje baš te američke organizacije (čiji sajt nije na srpskom) uvrste u plan budućeg rada Ministarstva za dijasporu"?!

Iz tog "našeg" ministarstva, kako mediji prenose, poručuju dijaspori da će se držati principa "Ništa o dijaspori bez dijaspore". Opet pokušavaju da nas prave budalama. Drsko ignorišu desetine i desetina dokaza da ministarstvo, reklo bi se planski, zapravo izbegava organizacije koji su dokumentovano godinama činile, i koje mogu i ubuduće da učine nešto za našu matičnu državu. Seju korov a izgleda veruju, da mi verujemo, da žanju žito?

Obaveza matice je prihvatanje sveukupne srpske dijaspore. Kako u Americi, tako i u Kanadi, Australiji, Evropi… Selektivna saradnja sa organizacijama naše dijaspore jeste neophodnost. Ali uz tu selektivnost mora postojati i lična odgovornost Ministra za dijasporu, gospodinaVukčevića, da je jedini prihvatljiv kriterijum za potreban dijalog i saradnju: interes matice i dijaspore. Tim redosledom. Korisni su svi koji iza sebe imaju urađeno a ispred sebe vide stvarnost sutrašnjice i svoju ljudsku obavezu. Nekorisni su oni koji za svoj lični, ili račun drugih, nastavljaju da budu ovce ili vukovi u svom stadu, ili koji igraju ulogu crvenkapine bake, zavisno od potrebe.

Modifikovane poruke i neproduktivna selektivnost imaju razlog i cilj. Time se u rasejanju guši volja pojedinca za lično angažovanje a uticaj organizovane diaspore ostaje neiskorišćen. Odbijanje medija i političara u matici da ovom izuzetno važnom pitanju odgovorno posvete vreme i prostor, pogubno je za budućnost Srbije u čijem su još sastavu Kosovo (barem zvanično), Vojvodina, Raška… Urednike RTS-a koji su pod lažnim premisima, ili ličnim opredeljenjima i simpatijama, odbijali da u program puste apele o potrebnom angažovanju dijaspore na iznošenju istine o dešavanjima na Kosovu i Metohiji, momentalno treba zaboraviti. Isto tako i novinare nekih dnevnih listova i reportere Satelitskog programa RTS-a, koji su o organizacijama dijaspore i njihovim predstavnicima pisali i emitovali često ono što je bio njihov interes, a ne istina i interes naroda i države. To je posebno poglavlje "romana" o (ne)ljubavi dijaspore i matice, ali sigurno da je to važan deo, o kome ćemo uskoro takođe morati da progovorimo.

Nažalost, naša današnja primarnost je da još jednom ukažemo da je dalje neiskorišćavanje potencijala koji se nalazi u rasejanju, ravno zlodelu i izdaji naroda kome pripadamo. Pred svima nama, kako u Srbiji tako i izvan granica naše otadžbine, ostali su još samo dani i sati da svi mi zajedno i nama i njima pokažemo i dokazemo šta možemo i da uradimo - i da budemo. To je tako. Ako nije, neka odgovorni političari Srbije, RTS i drugi TV kanali i mediji, u javnom dijalogu sa nama koji imamo legitimitet da o tome govorimo, a posedujemo dokaze da je to tako, dokažu suprotno.

Nikola Janić je Predsednik Srpskog saveza i
Koordinator ujedinjene srpske dijaspore Evrope