U Minhenu nedavno održan prvi srpsko-bavarski Sabor

Srpska truba u bavarskoj prestonici

Tri dana na Terezienvize, mestu gde se održava Oktobarfest, najstariji vašar u svetu, orila se srpska truba i slušao "Svilen konac". Posetioci jednoglasni u oceni Sabora - bilo je super! Iduće godine trebalo bi da se ponovo održi Sabor i tako započne tradicija po ugledu na Guču

Piše: Branko Miličić

Od prošle godine, kada je tri dana proveo na 43. Dragačevskom saboru trubača u Guči, minhenski ugostitelj Miodrag Stojanović nije prestajao da razmišlja kako Guču "dovesti" u Minhen. Prvi put je lane bio u "svetskoj prestonici trube" i tamo je izgleda zauvek "zaražen virusom srpske trube". Zamislio je da u Minhenu organizuje takmičenje nemačkih i naših folklornih grupa i trubačkih orkestara iz Nemačke i da najbolje za nagradu odvede sedam dana u Srbiju i Guču.

Guča 2003. "kriva" za sve

Tako je krenula priprema onog što je dobilo ime Prvi srpsko-bavarski sabor koji je od 18. do 20. juna održan u Minhenu i to na mestu gde se održava tradicionalni i najstariji vašar u svetu - Oktobarfest. U goste je pozvao predsednika Skupštine opštine Lučani Slobodana Jolovića, direktora Doma kulture u Guči Adama Tadića i etnomuzikologa Danku Lajić-Mihajlović koja je godinama u stručnom žiriju Dragačevskog sabora trubača u Guči. Oni su videli kako Srbi u dijaspori organizuju velike manifestacije i bez rezerve ocenili Prvi srpsko-bavarski sabor u Minhenu kao veoma uspešnu manifestaciju koja je rađena po ugledu na Sabor u Guči.

Da je to tako i bilo svedoče tri trubačka orkestra iz Srbije Dejana Petrovića, Ekrema Mamutovića i Dejana Lazarevića koji su svirali na smenu pod šatorom za 3.500 gostiju a u jednom trenutku su se rasporedili u tri dela šatora i sve je ličilo na pravu Guču.

Pored trubača bili su tu i Narodni orkestar RTS pod upravom Ljubiše Pavkovića koji je tri dana pratio Gordanu Lazarević, Usniju Redžepovu i Marinka Rokvića. Oni su kod publike ostavili izvanredan utisak kao i sve ostalo što se događalo pod šatorom, iako je kiša sva tri dana trajanja Sabora uporno ometala ovo narodno veselje.

Zbog toga su izostale i neke planirane aktivnosti izvan šatora - štandovi malih privrednika, sponzora i raznih firmi, kao i veliki "birgarten" sa 1.800 mesta za sedenje uz dva roštilja i poznato minhensko pivo "Levenbroj".

Prvi dan Sabora protekao je u svojevrsnom zagrevanju za subotu i nedelju pa su uživali posetioci slušajući trubače i izvođače prave narodne muzike. U subotu je održano takmičenje samo naših folklornih grupa, jer su najavljene bavarske izvorne grupe izostale.

Najbolji utisak na žiri, kojim je predsedavala Danka Lajić-Mihajlović, ostavili su igrači KUD "Sveti Sava" iz Štutgarta i oni su pobednici Prvog srpsko-bavarskog sabora. Na takmičenju trubačkih orkestara trećeg dana Sabora, učestvovale su samo dve grupe a bolji su po načinu izvođenja srpske narodne muzike bili trubači iz Landshuta.

To je orkestar u kome sviraju Nemci i ni jedan ne zna ni reč srpskog jezika, ali su trubu i srpsku narodnu muziku zavoleli tokom jedne posete Srbiji kada im je domaćin bio Vladimir Šaponjić iz Landshuta. Oni su vozili humanitarnu pomoć u Republiku Srpsku i zadržali su se u Užicu u vreme predtakmičenja trubačkih orkestara za učešće u Guči.

Kako se radi o muzički obrazovanim Nemcima, nije im bilo teško da "skinu" našu muziku i tako postanu popularni i među našim ljudima i među Nemcima.

Zbog trube iz Osla u Minhen

Posle takmičenja trubačkih orkestara žiri je odlučio da za najboljeg trubača Sabora u Minhenu proglasi Dejana Petrovića koji je dobio trubu vrednu oko 6.000 evra proizvod jedne nemačke firme iz Geretsrida u Bavarskoj. Sve ove nagrade kasnije su "zalivene" bavarskim pivom i dobrom pesmom i igrom a gosti su se teška srca mirili sa činjenicom da se moglo svirati i pevati samo do 22 časa. Mnogi su se tek tada pošteno "zagrejali", ali morao je da se poštuje kućni red.

Zbog toga su i razumljive reči Milana Živića iz Štutgarta:

- Sve je bilo super, ali brate falila je srpska domaća rakija, naši ćevapi i pljeskavice, naši srpski specijaliteti i da se svira do jutra, kao u Guči, bre!

Zadovoljni su bili brojni gosti iz cele Nemačke, ali i Švedske, Danske, Norveške, Holandije, Francuske, Belgije, Švajcarske, Austrije, Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine. Njih preko šest hiljada za tri dana! A bio je ovo tek Prvi srpsko-bavarski sabor u Minhenu.

Mnogi su rekli da će iduće godine doći na tri dana da se provesele i bar na trenutak zaborave svakodnevne brige i poslove i podsete se na zavičaj.

Naročito je zadovoljan onim što je video i doživeo u Minhenu bio Užičanin Nikola Urošević koji živi u Oslu i prevalio je sa suprugom Brankom punih 1.700 kilometara do Minhena. Došao je kod svog kuma Milana Tešića poznatog minhenskog ugostitelja. Iako je bilo planirano da se veseli u petak i subotu a u nedelju ujutro krene na dugi put, ipak je promenio plan.

- Kada sam video kako se vesele ljudi ova dva dana nisam mogao da krenem u nedelju ujutro, nego sam rešio da im se pridružim i treći dan a u firmu sam nazvao i javio da kasnim. Ovo u Minhenu je nešto što se u dijaspori ne doživljava često i zato sam oduševljen - kaže Nikola Urošević koji je brzo pronašao zemljaka Dejana Petrovića iz Dubokog kod Užica pa je potekla priča iz zavičaja.

Na rastanku od Prvog srpsko-bavarskog sabora u Minhenu mnogi su posle tri dana iskreno poželeli da se i iduće godine ponovo vesele na istom mestu i u još većem broju. Sa svečane pozornice takvo obećanje dali su svi gosti iz Srbije učesnici programa, ali i ovogodišnji organizator Miodrag Stojanović.