EKSKLUZIVNO: Govor Mitropolita Amfilohija na molebanu ispred hrama Svetog Save

Vartolomejska noć

Gospodine predsjedniče, časni prvaci ovoga naroda, časni oci i draga braćo i sestre,
Drevni prorok, plačući nad rijekama vavilonskim zbog izgnanja izabranog naroda, je rekao: Ako te zaboravim Jerusalime, neka bude zaboravljena desnica moja.

	Prizren: Bogorodica Ljeviška

Neka bude zaboravljena desnica moja, ako te zaboravim Kosovo sveto.

Nijesmo mi narod koji priziva na osvetu, ali treba svakome da bude jasno da ovaj narod ne može zamisliti sebe, da on ne postoji bez Pećke patrijaršije, Dečana, Gračanice. Bogorodice Ljeviške. On je uspio da očuva kroz istoriju i sebe i te svoje svetinje.

Ko može tražiti od ovog naroda da se odrekne svog identiteta i svojih svetinja, Pećke patrijaršije, Dečana, Bogorodice Ljeviške, i ostalih svetinja? To bi bilo isto kao kada bi neko tražio od Italijana da se odreknu svoga Rima i hrama Svetoga Petra, isto bi to bilo kad bi neko tražio od jevrejskog naroda da se odrekne i napusti svoj Jerusalim, isto bi to bilo kad bi neko tražio od Francuza da se odreknu svoga Šantra i svoje katedrale Notr Dam ili od Rusa da se odreknu svoga Kremlja i svoga Sergeja Radonješkoga i tako redom.

Velikomučenik kosovski Lazar, rekao nam je i ostavio zavjet koji je zapečatio zajedno sa svojim vitezovima mučeničkom krvlju..., vječni zavjet roda ljudskoga koji je pretočen u naš zavjet i koji glasi: “Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvjek i do vijeka”.

Ko je taj u ovom narodu koji bi mogao, a ima razuma, savjesti i nije bezuman, koji bi mogao zaboraviti Velikomučenika kosovskog Lazara, i zlatnu njegovu glavu na kojoj se gradi sudbina i istorija ovoga svetosavskoga naroda. Ko je taj koji bi mogao zaboraviti Svete Arhanđele, na Bistrici prizrenskoj, ovih dana spaljene po ko zna koji put. Ko je taj koji bi mogao zaboraviti Bogorodicu Ljevišku , koja je opstala u toku turskoga ropstva pet stotina godina, a danas pod pokroviteljstvom takozvane Međunarodne zajednice pretvorena je u prah i pepeo. Ko je taj koji može zaboraviti Prizrensku bogosloviju, duhovni i prosvetni rasadnik ovoga naroda i onaj grob Sime Igumanova u Markovom manastiru gdje su, onda kad se još nije ni znalo za Ameriku, pisci i književnici, pisari i prevodioci pisali i prevodili svete knjige. Ko je taj koji može zaboraviti Episkopiju prizrensku, hram Svetoga Spasa, Svetoga Đorđa, Episkopiju koja postoji od drevno hrišćanskih vremena, do našega Patrijarha i sadašnjega mučenika i Episkopa raškog i prizrenskog Artemija. Očuvala se kroz sve mjene i promjene, a danas, uz prisustvo moćne armade svetske, koja je preuzela ulogu čuvara tih svetinja i ljudskih prava, eno je pretvorila se u prah i pepeo, zajedno sa tim hramovima.

Priština: Crkva svetog Nikole	Prizren: Crkva svetog Georgija

Ko je taj koji može zaboraviti grobove, hiljada, stotina hiljada predaka naših i njihovu krv prolivanu, kojom je zalivena Kosovo-metohijska zemlja kroz vjekove. Ko je taj koji može zaboraviti posječene glave, koje se i dan danas tamo nalaze. Koji može zaboraviti monaha Haritona koji je bezglav nađen 1999. godine, pogubljen u Prizrenu carskome gradu i onog drugog jeromonaha Stefana, kome se ne zna ni groba ni mramora, zajedno sa njim i nekoliko hiljada pobijenih u prisustvu evropskih moćnika, za koje se ni danas ne zna gdje im je grob i koji ih je zločinac pogubio. Ko je taj koji može zaboraviti maloga Panta i Ivana zaklanih ( ili ubijenih?) u ove naše dane u Goraždevcu . Ne zna se ko ih je ubio! A zna se ko ih je ubio. Ko je taj koji može zaboraviti Maricu Mirić, čestitu djevojku iz Belog Polja, silovanu i zaklanu 1999. godine. Na svojim rukama sam je nosio, uoči Vidovdana i sahranio sa monahinjama staricama iza ćivota svetih patrijaraha, svetih episkopa. Ko je taj koji može, nju zaklanu kao jagnje, zaboraviti? Ko smije zaboraviti stotine hramova koji su kao buktinja goreli širom Kosova i Metohije, a evo na kraju, u naše dane, za jedan dan petnaest manastira i hramova. Očuvanih i u turska, otomanska vremena, a danas pred licem cijeloga svijeta zapaljenih.

U ovom trenutku, za svakog iole časnog čovjeka, na Kosovu se događa Vartolomejska noć, to je pogrom jednog naroda. Nasilje nad njegovim dostojanstvom i Sudbinom.

Očekujemo od UN i Saveta bezbednosti i od Evropske zajednice da nazovu stvari pravim imenom, da pomognu i Albancima i nama, da svima pomognu i da zaista zavlada pravda Božja i pravda ljudska na Kosovu i Metohiji. Ovaj narod je optužen za etničko čišćenje, a tamo gde je optužen, tamo tog naroda nema. Uskoro ga neće biti ni na Kosovu i Metohiji. Poslednji ostaci toga naroda klanoga, nedoklanoga i zaklanoga evo danas ovih dana u ovom trenutku se uništavaju, gore njihova poslednja sela, njihovi domovi, njihovi hramovi.

Nijesmo mi narod koji priziva na osvetu ali treba svakome da bude jasno da ovaj narod ne može zamisliti sebe, da on ne postoji bez Pećke patrijaršije, Dečana, Gračanice, Bogorodice Ljeviške. On je uspeo kroz istoriju i sam da očuva sebe i te svoje svetinje, a danas u prisustvu moćne Međunarodne armade, ruše se i pale hramovi i strada narod.

Molim da ni cvet ne bude zgažen u ovom gradu. Da se ne napadaju, kao što se dogodilo, nažalost, ni bogomolje drugih vera, ni policija. Desetine kola je spaljeno neki dan. Sramno je to. Ja sam se sebe stidio gledajući to. Ne spadamo mi u takav narod, mi pripadamo drugom pokoljenju. U ovom trenutku svako mora da bude odgovoran, uspravan, da poštuje bližnjega svoga, da poštuje sve. Onda će nas Bog blagosloviti, jer, radimo li nepravdu, onda će Bog popustiti na nas još veću kaznu nego što je do sada bilo.