Kako se penzionisani američki general Vesli Klark seća bombardovanja Jugoslavije

Ne dugujem izvinjenje

Novinar američke RTV stanice Democracy Now!, Džeremi Skejhil, imao je 24. januara priliku da generalu Vesliju Klarku, komandantu NATO-a tokom bombardovanja Jugoslavije, postavi nekoliko pitanja vezanih za ratne zločine tokom “humanitarne intervencije” u Jugoslaviji 1999. godine. Skejhil je razgovarao sa Klarkom u Portsmutu, u američkoj državi Nju Hempšir, gde Amerikanci po tradiciji počinju da biraju predsedničkog kandidata Demokratske stranke.

	Klark laže Izjava nekadašnjeg komandanta NATO Veslija Klarka američkom novinaru Džeremija Skejhilu u vezi sa bombardovanjem naše zemlje u potpunosti razgolićuje lice čovjeka koji je svjesno izdavao naloge za ubijanja civila, ali i činjenicu da je riječ o bezočnom lažovu i beskrupuloznom manipulantu, tvrdi prof. dr Ivan Čukalović, ekspert međunarodnog prava, autor tužbe protiv deset članica NATO i koagent naše zemlje u procesu protiv Alijanse. - Klark tvrdi da je obavijestio Miloševića da će biti bombardovan RTS. Međutim, kada ga je novinar “pritegao” da kaže na koji način je to učinio, Klark muca da je, kao rekao, nekom novinaru Si-En-En da bi to procurilo u javnost! Da li je to način obavještavanja? Drugo, niko od novinara Si-En-En i Bi-Bi-Si nije potvrdio da mu je Vesli Klark to rekao! Po Klarku, novinari su mogli da zaključe šta će se desiti!? Pa čekajte, ko vodi rat: novinari, ili vojnici?! To je samo pokušaj pravdanja NATO i Klarka za akcije genocida koje su počinili protiv bivše SRJ - kaže prof. Čukalović. On kaže da je apsolutna laž Klarkova tvrdnja da smo znali šta će biti bombardovano. On naziva velikom podvalom i podmetanjem pokušaje Veslija Klarka da “dokaže” kako je čak najavio bombardovanje RTS-a! - Mi koji smo pisali tužbu protiv NATO pakta, a na njoj sam bio veoma angažovan i predano na tome radio, sve smo pregledali. Do detalja. Svaki papirić, svaki dokument! Nijesmo našli bilo šta što bi nam bar samo sugerisalo na bilo koji način da će Televizija Beograd biti bombardovana - kaže Čukalović. (…)

Evo kako je tekao razgovor:

DŽEREMI SKEJHIL: U Jugoslaviji ste koristili kasetne bombe i osiromašeni uranijum. Interesuje me da li biste obećali da ih više nećete koristiti ako budete izabrani za predsednika?

VESLI KLARK: Koristiću sve što treba, i što je po zakonu, kako bih ljude zaštitio od nasilja.

SKEJHIL: Protiv civila na niškoj pijaci? Zašto ste bombardovali Radio-televiziju Srbije? Gospodine, ubili ste 16 medijskih radnika.

KLARK: Oni su bili (odgovor se ne čuje jer intervju prekida još jedan sagovornik)...

(Klark tada napušta salu a Skejhil ga prati u šetnji ulicama Portsmuta, gde se Klark rukuje sa prolaznicima i deli autograme.)

SKEJHIL: Generale Klark, što se tiče bombardovanja RTS-a, Amnesti internešenel je to nazvao ratnim zločinom.

KLARK: Izvinite... nisam...

SKEJHIL: Amnesti je to nazvao ratnim zločinom, a osudile su ga sve novinarske organizacije na svetu. Poginuli su šminkeri.

KLARK: Želim da odgovorim ovom momku. Istina je da, kao prvo, upozorili smo Miloševića da ćemo to gađati. Ja sam lično pozvao novinara CNN-a i udesio da ta informacija procuri, i Milošević je znao. Bio je upozoren jer je po dobijanju upozorenja naredio zapadnim izveštačima da izveštavaju odatle, bio je to način da nam pokaže svoju moć, i mi smo to namerno uradili da ga na neki način naviknemo na činjenicu da bi trebalo da počne da evakuiše. Koliko se ja sećam, ubijeno je šest ljudi.

SKEJHIL: Ubijeno je 16 ljudi.

KLARK: Ja se sećam da je ubijeno šest.

SKEJHIL: Ja sam u to vreme bio tamo i poznavao sam porodice. Oni smatraju da je Milošević odgovoran, ali smatraju i da ste vi, gospodine, odgovorni.

KLARK: Naređeno im je da tamo ostanu.

SKEJHIL: Među njima su bili šminkeri, i inženjeri, i tehničari.

KLARK: Sećam se da sam pročitao tekst, ali želim da vam kažem.

SKEJHIL: Amnesti smatra da ste vi time počinili ratni zločin.

KLARK: Sve je to pogledao Tribunal za bivšu Jugoslaviju. Sve što sam ja učinio, istraženo je i sve se uklapa u američke zakone.

SKEJHIL: I vi mislite da je medijska kuća legitiman cilj?

KLARK: Ne, ali jeste legitiman ako se koristi kao komandni centar.

SKEJHIL: Čak i po cenu ubijanja ljudi tamo.

KLARK: Sačekajte, dopustite mi da vam kažem i onda vi govorite.

SKEJHIL: Izvolite.

KLARK: Kažem da smo im davali upozorenja. To je bio deo sistema komande i kontrole. Odobreno je kao legitiman cilj po ratnim zakonima i prošlo je kroz američku vladu. Na osnovu toga smo gađali taj cilj. Mi smo čak jednom vratili bombardere jer-jer nam još nije bilo sve sasvim jasno, nismo bili apsolutno sigurni. Ono što znamo je da im je Milošević naredio da tamo ostanu , a to je bilo pogrešno, ali ja sam samo vršio svoju dužnost i po zakonu sam čist tako da - mislim, ja cenim Amnesti internešenel. Mislim da su dobra organizacija, ali...

SKEJHIL: Ali kajete li se zbog ubijanja civila za koje ste na neki način bili odgovorni?

KLARK: Da, kajem se.

SKEJHIL: A kako tumačite bombardovanje niške pijace kasetnim bombama koje su raskomadale žrtve?

KLARK: To je bilo strašno, ali znate u tom slučaju, ako govorimo o istom incidentu, reč je o kasetnoj bombi koja se prerano otvorila. To je bila greška, nesrećni slučaj. I svaki takav incident je istražen. Svi materijali jugoslovenske vlade predati su Haškom sudu, plus sam ja kao NATO komandant podneo pun izveštaj Haškom sudu. Nikom nije bilo teže nego pilotima koji su to učinili. I dobio sam pismo jednog čoveka iz Srbije koji mi je rekao, ubili ste moju unuku na školskom igralištu u Nišu. Znam kako mu je moralo biti. I osećao sam se tako bespomoćno. Svaku noć pre nego što pošaljem bombardere, molio sam se da ne bude nevinih žrtava. Ali, nažalost, kad ste u ratu, strašne se stvari dešavaju, čak i kad to ne želite. Vi ne možete zamisliti kako su se osećali ti piloti kada su pogodili one konvoje! Sećate li se konvoja?

SKEJHIL: U Grdelici su ubijena 72 Albanca.

KLARK: I na tom mestu, takođe. A oni su ga nadleteli nekoliko puta. Znate, mi smo jednostavno...mi smo pokušavali da na zemlji uspostavimo neku komunikaciju sa Albancima. Srbi su bili u mreži, ometali su komunikacije i varali su nas. I niko nije mogao da utvrdi istinu. Videli smo u blizini srpska vozila. Ja nisam doneo odluke, ali oni su delovali na osnovu mojih naređenja. I sve je to pretresano, i tako dalje. Doneta je odluka da je cilj legitiman. Ispostavilo se da im je naređeno , da su im Srbi naredili da tu ostanu. Srbi su ih okružili da ih tu zadrže. Bilo je užasno. Tako nešto ne možete nikad zaboraviti. Zato me ljuti kad ova administracija koristi silu tako kako to čini. Jer ovi ljudi u Beloj kući ne razumeju - sila se koristi samo kad nema drugog načina.

SKEJHIL: Vi ste gađali putnički voz 12. aprila 1999, a onda ste prikazali video-film koji je tri puta uvećao brzinu voza. Zašto?

KLARK: Mislim - kao prvo, putnički voz nije bio meta. Pilot je imao uputstvo da gađa most, a ne voz. Kada je poslao raketu, odjednom mu je u vidno polje ušao voz. Ja sam pokazao traku. Nisam znao da je ubrzana. Ne verujem da je bila tri puta ubrzana. Mislim da je bila jedan i po put ubrzana. Koliko da je bilo, bilo je brže nego u stvarnosti. Izgledalo je kao da...

SKEJHIL: Ali vi ste kao glavnokomandujući odgovorni za sve informacije koje su objavljene.

KLARK: Tačno. Jesam.

SKEJHIL: Traka je, u stvari, pokazala da je pilot pomakao metu kako bi pogodio voz.

KLARK: E, pa ja tu informaciju nemam.

SKEJHIL: Ubijeno je 12 ljudi, uključujući i jednog pravoslavnog sveštenika.

KLARK: To je strašno. Ali ja informaciju nemam. Kad sam ja to pregledao, to nisam video. Sav materijal je poslat u Hag i ni oni to nisu videli.

SKEJHIL: Smatrate li da dugujete izvinjenje Srbima koji su stradali u tom ratu?

KLARK: Ne, jer sam ja obavljao svoju dužnost kao komandant za NATO i za SAD. Mislim da Slobodan Milošević duguje izvinjenje narodu Srbije, jer smo mi stupili u dejstvo kako bismo sprečili regionalnu destabilizaciju i pravo da vam kažem, kad uzmete u obzir sve što je on radio, on je bio uzrok. Sve što smo mi hteli, bilo je da diplomatskim putem sprečimo etničko čišćenje, dok je on, u stvari, imao plan da ide u rat, šta bilo-bilo.

SKEJHIL: Ali SAD sada na Kosovu podržavaju režim u kom je etničko čišćenje izvršeno i sve su manjine oterane, uključujući gotovo sve do jednog Srbina.

KLARK: Znate, mi pokušavamo iz sve snage da ne dozvolimo da se to desi. I radili smo i sa Srbima i sa Albancima, ali, pravo da vam kažem, režim koji postoji severno od reke Ibar je režim koji želi da spreči Srbe da mirno žive sa kosovskim Albancima. Tako da su obe strane krive. Oni su bili pod kontrolom Šešelja i takođe Miloševića i njihova je taktika 1999. godine bila da izazovu represalije od strane Albanaca kako bi mogli da okrive Albance za uzvratno etničko čišćenje. Bilo je zločina na obe strane i treba ih istražiti. Mi smo to činili što smo bolje mogli, dok sam ja bio komandant NATO-a.

SKEJHIL: Ali zašto je onda na vlasti čovek poput Agima Čekua? Čovek koji je odgovoran za etničko čišćenje Srba u Krajini, čovek koga je obučavao MPRI iz Virdžinije (Military Professional Resources Inc., privatna vojna firma koja se bavi vojnom obukom u inostranstvu, pr. red.). Zašto ste na čelo stavili čoveka poput njega? Kakvu to poruku šalje manjinama na Kosovu, ako čovek koji je u osnovi ratni zločinac, dođe na čelo buduće vojske Kosova?

KLARK: Mi smo pogledali njegovu biografiju i nije jasno da li će on biti na čelu buduće vojske Kosova. Njega jeste obučavao jedan američki podizvođač u MPRI. Dobio je osnovnu obuku nakon što je preuzeo Kosovski zaštitni korpus. Smatrali smo da je to najbolji način da se održe red i mir u zemlji.

SKEJHIL: Ujedinjene nacije su ga optužile za govor mržnje.

KLARK: Mnogi su u tom delu sveta optuženi za govor mržnje, i ne bi trebalo to da rade. Ja sam se nekoliko puta sreo sa Agimom Čekuom kada sam tamo bio i rekao sam mu šta o tome mislim. Ja ne prihvatam takav govor.

SKEJHIL: Mislite li da bi on smeo biti na položaju od autoriteta na Kosovu?

KLARK: Znate, ja sam u ovom času toliko udaljen od tih stvari...

SKEJHIL: Ali ga znate.

KLARK: Ali ja ne mogu - ja ga znam, da, ali sudeći po onom što sam video, on je tamo na tom području jedan od razumnijih ljudi.

SKEJHIL: Jer vi u spotovima na televiziji kažete da ste oslobodili jedan narod. Zato vam postavljam ovo pitanje.

KLARK:Stvar je u tome da ja moram da razgovaram sa još birača. Je li to u redu? Izvinite.

SKEJHIL: Apsolutno je u redu, i hvala vam.