Berliner
Zeitung
Antisrpska
verzija
“Svojevremeno
sam već bila dobila informacije koje potvrđuju da je
tamo ubijeno i više srpskih vojnika”, rekla je Helena
Ranta našem listu
Piše:
Markus Bikel
Finski patolog Helena Ranta
izrazila je mišljenje da u takozvanom slučaju masakra
u Račku Haški tribunal Ujedinjenih nacija pokazuje nerazumevanje.
Ondašnji šef forenzičkog tima, koju je Evropska unija
poslala u januaru 1999. da istraži događaje na Kosovu
- selo Račak, u razgovoru za Berliner cajtung (17. januara)
kritikovala je Tribunal UN da se nedovoljno osvrnuo na
naznake koje su govorile da se na prostoru Račka u noći
između 15. i 16. januara 1999. vodila velika borba između
srpske vojske i albanskih boraca.
Tragediju u kosovskom selu,
kod kojeg je tačno pre pet godina stradalo 40 Albanaca,
iskoristili su političari sa Zapada da bi uverili javnost
u potrebu predstojećeg NATO napada na Jugoslaviju. Glavnu
ulogu odigrao je američki diplomata Vilijam Voker. U
svojstvu šefa misije OEBS na Kosovu, Voker je direktno
optužio Srbe da su u Račku iz neposredne blizine postreljali
45 nenaoružanih albanskih civila. Srpska strana je odbila
takvu verziju događaja i ukazivala da su borci OVK nastradali
u borbi.
Njoj je poznato da su tada
“borci OVK sahranjeni u blizini Račka”, rekla je ona.
“Svojevremeno sam već bila dobila informacije koje potvrđuju
da je tamo ubijeno i više srpskih vojnika. Nažalost,
tačan broj ubijenih Srba u toj noći verovatno nećemo
nikada saznati.” Trebalo bi “raspitati se kod Tribunala
zašto se on za taj broj nije zainteresovao”. Ranta je
kritikovala i to što se optužnica protiv jugoslovenskog
ekspredsednika Miloševića uglavnom drži one verzije koju
je dao Voker. “Kad ambasador Voker kaže da se u Račku
radilo o masakru, takva izjava nema nikakvo pravno dejstvo.
Ja sam još onda izjavila da su posmatrači OEBS-a zaboravili
na sve korake koji bi se normalno morali očekivati pri
obezbeđivanju mesta događaja: recimo, izolacija tog prostora,
odstranjivanje neautorizovanih lica, kao i sakupljanje
svakog dokaznog predmeta.”
Uz fotografije koje je
OEBS napravio na licu mesta, Ranta je dodatno zatražila
da se objave i fotografije dvojice drugih fotografa koje
su načinjene nekoliko sati pre dolaska posmatrača OEBS.
Te slike su pokazivale da je “najmanje jedno telo naknadno
bilo preneto - to telo se ne može videti na fotografijama
OEBS-a”.
U danima pre napada NATO-a
na Jugoslaviju bilo je valjda jasno “da je ceo niz vlada
imao interes samo za jednom verzijom događaja u Račku,
za onom koja je samo Srbe smatrala odgovornim za događaj”,
kaže Ranta. “Ali ja tu verziju nisam mogla da im dam.”
Ona je instrukcije dobijala
od nemačkog diplomate Paulsa. Kao predstavnik tadašnjeg
nemačkog Predsedništva u EU, zamolio je da se pripremi
pismeni izveštaj o zauzetom stavu. “Potom sam te lične
izjave morala pokazati Vilijamu Vokeru, koji je vidno
bio sve drugo nego oduševljen, dok ih je čitao.” Ipak,
Ranta je dala pristanak za učešće na važnoj konferenciji
za štampu zakazanoj za 17. mart. “Tu sam sedela na podijumu
zajedno s nemačkim ambasadorom u Beogradu Gruberom, i
jednim finskim diplomatom. Nadala sam se da će me ta
gospoda podržati.” Nažalost, to nije bio slučaj. “Pre
sam imala osećaje da sam ostavljena na cedilu”, kaže
Ranta.
U konačnom zbiru, konferencija
za štampu kojom je dominirao Voker za većinu medija potvrdila
je verziju o masakru koji su Srbi izvršili nad albanskim
civilima. Nekoliko dana kasnije počeli su vazdušni napadi
NATO-a na Jugoslaviju.
|
