Zašto
nezavisno Kosovo?
Rezolucija
28 navodi da je "Kosovo ustavno definisano kao suverena teritorija po proglasu prvog Narodnooslobodilačkog
veća Kosova 2. januara 1944. godine"
Među američkim zakonodavcima
poznatim po podršci "albanskoj stvari" su, između ostalih, kongresmeni Dana Rorabaher (Kalifornija), Eliot Engel (Njujork)
i Dejvid Bonior (Mičigen), te senatori Mič Mekonel (Kentaki),
Džozef Bajden (Delaver), Džozef Liberman (Konetikat)
i Karl Levin (Mičigen).
Zahtevajući podršku američkog
Kongresa nezavisnosti Kosova, Rezolucija 28 navodi sledeća
polazišta:
- da je "Kosovo
ustavno definisano kao suverena teritorija po proglasu
prvog Narodnooslobodilačkog veća Kosova 2. januara 1944.
godine; da je taj status potvrđen Ustavom SFRJ usvojenim
1946, a da je izmenjeni Ustav Jugoslavije iz 1974. godine
sačuvao autonomni status Kosova kao de fakto republike";
- da je "diktator
Slobodan Miošević na vlast došao 1987. na platformi ultranacionalizma
i antialbanskog rasizma, zagovarajući mržnju i nasilje
protiv svih neslovena, a posebno kosovskih Albanaca";
- da je "priznajući
de fakto raspad jugoslovenske federacije Evropska zajednica
uspostavila principe za priznanje nezavisnosti i suverenosti
republika bivše SFRJ, a da Kosovo u potpunosti zadovoljava
te principe kao de fakto repulika unutar federacije";
- da su, od "okupacije
Kosova 1989. do vojne akcije Severoatlantskog saveza
(NATO) protiv Miloševićevog režima 1999. godine kosovski
Albanci bili podvrgnuti najbrutalnijem tretmanu u srcu
Evrope od vremena nacizma, što je nateralo približno
400 000 Albanaca na bekstvo u Zapadnu Evropu i SAD";
- da je "u
proleće 1999. gotovo milion kosovskih Albanaca isterano
sa Kosova, a najmanje 10.000 ubijeno od strane srpske
vojske i paravojske";
- da su "UN
uspostavile Kosovo kao protektorat po Rezoluciji 1244,
okončavši time desetogodišnju srbijansku okupaciju Kosova
i Miloševićev genocidni rat na Kosovu";
- da su "kosovski
Albanci, zajedno sa predstavnicima srpske, turske, romske,
bošnjačke i aškali manjine na Kosovu održali slobodne
i poštene opštinske i opšte izbore 2000. i 2001. godine,
i 2002. uspešno konstituisali Skupštinu, koja je izabrala
predsednika i premijera"; i
- da je "Skupština
Kosova posvećena razvoju demokratije zapadnog stila u
kojoj se svim građanima, nezavisno od etničke pripadnosti,
daju puna ljudska i građanska prava, i da se zalaže za
povratak svih Srba koji nisu zločinci a koji su pobegli
sa Kosova tokom i posle rata".
Nepoznato je koliku i kakvu
podršku je pismo Lantosa i Hajda dobilo u privatnim konsultacijama
na Kapitol Hilu, ali Rezolucija 28 zasad još nije došla
na dnevni red u Odboru za međunarodne odnose, što je
preduslov da dođe na glasanje. Međutim, to ne znači da
je ova inicijativa bezopasna. Američki zakonodavci su
nekoliko puta uspešno uticali na politiku Vašingtona
na Balkanu predlozima ekstremnih mera koji nikad nisu
usvajani, ali bi pogurali politiku u određenom pravcu.
Treba se setiti predloga Roberta Dola o jednostranom
ukidanju embarga UN na uvoz oružja bosanskim Muslimanima
u leto 1995. ili inicijative Mekonel-Liberman za "samoodbranu Kosova" (tj. naoružavanje OVK, kao da to već nije bio slučaj) iz 1999. godine. Akti
Kongresa kojima se uslovljava finansijska pomoć Srbiji
hapšenjem i izručenjem određenih lica do 31. marta svake
godine i "punom saradnjom" sa Hagom su još jedan primer uticaja zakonodavne grane vlasti na spoljnu politiku
SAD.
|
