KOMENTAR Kongresi Srpskog razjedinjenja Da li su Srbi i srpske organizacije u Evropi analfabete kojima su potrebnu "učitelji" iz Amerike?

Piše Nikola Janić

Jedna od potpredsednika Srpske organizacije iz Amerike sa zvučnim imenom "Kongres srpskog ujedinjenja", gospođa Edita Krunić, dala je ne tako davno za NIN intervju u kome podvlači da je od velike važnosti da se srpska dijaspora ujedini i kaže: "S kojim pravom možemo da tražimo da političari budu složni i ujedinjeni ako mi ne pokažemo isto?"

Gospođa Krunić tvrdi da se: "Kongres preorjentisao na širenje istine o događajima u srpskim zemljama da bi uticajnim i uglednim Amerikancima, medijima, intelektualnim krugovima i političarima objasnili šta se u Srbiji dešava".

Na pitanje: Da li je dijaspora jedinstvena? odgovorila je:

- Veoma je važno da se ujedinimo. Mi smo prošle godine na konvenciju u Čikagu pozvali predstavnike i predsednike druge dve najjače organizacije, a to je Srpska narodna odbrana, čiji je predsednik Slavko Panović iz Čikaga, i Srpski narodni savez. Oni su došli i tada se odlučilo uz blagoslov naše Crkve da se formira jedna nova organizacija koja će se zvati Srpsko-američki kongres. Razlog za osnivanje te nove organizacije je upravo da se Srbi ujedine oko ključnih pitanja i da nastupe sa jednim glasom u centrima moći kao što je Vašington, Brisel, Beč. Svi želimo dobro Srbiji i Srbima u svetu, samo je pristup različit. Međutim, Srpsko-američki kongres je jedna kišobran organizacija, ili savez udruženja. Naša ideja je bila da taj koncept primenimo u Evropi i mi smo savetovali evropsku dijasporu da tako nešto organizuje. To je jedan od razloga zašto smo prošle godine otvorili kancelariju u Beču, dali smo model organizacije. Srbi u Evropi su tako i shvatili, počeli su da rade na ujedinjenju, formirana je jedna organizacija koja se zove Kongres Srba Evrope."

Da li je moguće da gospođa Krunić veruje u ove od nje izgovorene reči? Ili joj je zaista nepoznato da su ti Kongresi, o kojima govori, ustvari kongresi razjedinjanja a ne ujedinjenja? U istom broju NIN-a objavljen je i intervju gospođe Sofije Škorić, takođe potpredsednika KSU koja je predstavljena kao lider dijaspore koji vodi tek novootvorenu kancelariju “Udruženi za Srbiju, matica i dijaspora" sa sedištem u Beogradu.

Važnost ujedinjenja te novoosnovane "udružene" organizacije (s kim su se udružili ostaje nepoznato mnogim organizacijama u Evropi) u odnosu na već postojeći KSU ova gospođa shvata i opisuje drugačije i na pitanje: "Koja je razlika između Kongresa srpskog ujedinjenja i Udruženi za Srbiju? kaže:

- Kongres srpskog ujedinjenja se bavio svim kulturnim pitanjima, ljudskim pravima... Kada se nije došlo do rezultata, nekoliko nas sa svih strana sveta, sastalo se i rešilo da počne da deluje politički kao lobi grupa. Zato pokušavamo da obučimo srpski narod da vrši pritisak na vaše stranke i želimo da utičemo na javnost i na političke partije. A kada se obrazuje nova vlada, mi ćemo i dalje da lobiramo i da naučimo Srbe kako se lobira… Hoću da kažem da smo mi obavešteniji o svetskoj situaciji, trendovima i mogućnostima koje se otvaraju za Srbiju više nego vaši ljudi ovde, uključujući i političare. A to nije mala stvar. U svetu, ako imate pravu informaciju u pravo vreme, to je dragocenost koju ne može nikakav novac da plati. Mi smo tamo bliži nekim krugovima i protoku informacija koje vama nisu dostupne. Naučili smo od njih kako se složno radi i cela ova ideja ujedinjavanja nije da se eliminiše neka organizacija a istakne neka druga, nego da se organizuje sve u jedan svetski kongres Srba iz dijaspore i na takvom kongresu bismo bili zajedno sa predstavnicima najviših vlasti iz matice. I takav kongres određuje prioritete na kojima svi zajedno radimo…", reče gospođa Škorić.

Sve ovo lepo zvuči, ali da li je tako? Da li su Srbi i srpske organizacije u Evropi analfabete kojima su potrebnu "učitelji" iz Amerike? KSU, kako reče jedna od njegovih potpredsednika, od leta prošle, 2003. godine ujedinio se sa dve organizacije i sada je "savez udruženja", pa savetuju Srbe u Evropi da urade isto?! To što takve krovne organizacije, savezi čije su članice desetine i desetine udruženja, postoje u mnogim zemljama Evrope već decenijama, neznačajno je za američku braću… Da je sve to što gospođa Škorić iznosi ustvari ono što je Srpski savez iz Švedske već pre par godina izneo kao neophodnost i što je u mnogim TV i novinskim intervjuima više puta rečeno, opisano i od mnogih čelnih srpskih organizacija iz Nemačke, Francuske, Danske, Belgije, Norveške, Švedske... prihvaćeno, to su za američki KSU “njihove nove“ ideje koje predlažu onima koji na tome rade već godinama?

Pevušim pesmu "Amerika, Amerika, zemlja velika..." i krivo mi je sto je peva Miroslav Ilić a ne ja. Brinem se za usred Pariza visok i u čitavom svetu poznat Ajfelov toranj. Šta će se desiti ako KSU ne vidi ni njega i u svojoj arogantnosti posavetuje Francuze kako da naprave Ajfelov toranj… Francuzi nisu Srbi da bi tek tako prešli preko takvih (ne)korisnih ideja, koje su ustvari ubacivanje štapa u točak koji se odavno već okreće. Mada je u pitanju nacionalni interes i ponos, Francuska nam neće uvesti sankcije ili nas bombardovati. To će sprečiti KSU koji će nastaviti da lobira protiv rata, a Srbe u matici i u rasejanju naučiće kako i oni da lobiraju. Nadam se da Srbiju, dok čekamo da izučimo školu u kojoj su nam učitelji oni koji stalno pričaju o nama a nikada nisu među nama, neće zadesiti neka nova katastrofa.

Srbiji je sigurno bolje da mi, Srbi u Srbiji i Evropi, ostanemo nepismeni i ne izučavamo škole u kojima su učitelji Mila Alečković, Majkl Đorđević, Jasmina Vujić… svi članovi KSU. I nepismeni znaju ono što pored svojih "profesorskih" titula oni nikada nisu naučili, odnosno da 2 plus 2 može, bar kada je u pitanju narod i država, da bude samo četiri i ništa više? Ili se rukovode nekom za "obične smrtnike" nedostupnom matematikom i računaju da će, bez obzira na činjenice i istinu neke medije u matici, zavisno od raspoloženja ili nečije potrebe, bezgranično objavljivati svakakve od njih izrečene suprotnosti. Tako su se svo četvoro u listu "Nacional", od 15. februara, na dve stranice oslikali ispod naslova: "Ujedinjenje dijaspore glupost", što znači da su njihove dojučerašnje pametne izjave i predlagane ideje o "korisnom" ujedinjenju, preko noći transformisali u "glupost"?

Gospođa Škorić rekla je i jednu istinu: "U svetu, ako imate pravu informaciju u pravo vreme, to je dragocenost koju ne može nikakav novac da plati". Kod ovih ljudi je sve naopako pa im je istina postala razlog za pretnju sudom, dok je kod nepismenih i poštenih razlog za tužbu uvek bio i ostao nečija laž i kleveta. Kao naprimer od potpredsenika KSU, profesora Berkly fakulteta, Jasmine Vujić napisan idiotizam da su pojedini poznati ljudi iz matice i dijaspore (ja sam jedan od njih) "verovatno plaćeni iz istih izvora", a da nije navele koji su to "izvori" i zašta su ti ljudi plaćeni? Najsmešnije u njenom neugodnom traču je da jedan od navedenih "koje plaćaju neki izvori" priznaje da je on sve vreme plaćen baš od KSU. Što se mene tiče već skoro godinu dana Jasmina ne iznosi u javnost od mene tražen dokaz za njena budalasta klevetanja niti je od nje ili KSU stiglo očekivano izvinjenje za tu laž. Izučavajući kulturu dok je kao šofer kamiona krstario američkim drumovima, njen suprug Nenad Vujić ćutanje lažova opisuje rečima da sam ja "prost i da oni neće samnom da razgovaraju", a da je on taj koji u Beogradu odlučuje o stavovima KSU-a. Zbog od mene "prosto" izgovorene istine o njima u emisiji trećeg kanala RTS-a "Narod pita", pretili su mi i tužbom. Kako mesecima ne dolazi do najavljene parnice, možda što je emisija trajala samo sat pa verovatno nemaju dosta materijala za tužbu, ja ću još jednom, i ovog puta besplatno i prosto, da iznesem još nekoliko činjeničnih informacija:

Skup dvadesetak pozvanih ljudi na sastanku letos u Rumlagu (što gospođa Krunić naziva Kongresom Srba Evrope) nije bio nikakav kongres već srpska sramota i šteta. Ili neko od njih može da tvrdi da je na tom skupu javno deklarisanje "da su jevreju najveći neprijatelji srpskog naroda" korisno lobiranje za Srbe i Srbiju? Svedoci smo da se onima koji pomažu gospdina Radovana Karadžića (ja im se divim i poštujem ih) zabranjuje ulazak u neke zemlje Evrope i Ameriku. Gospođa Mila Alečković, organizator tog prošlogodišnjeg "kongresa" koji je inače iniciran, podržan i - mada je u pitanju najprljavija prevara - i dalje podržavan od KSU, član je Odbora za zaštitu Karadžića. Dok to svoje članstvo krije od javnosti u matici i rasejanju kao žaba noge, gospođi Alečković se u medijima i na raznim forumima na internetu dozvoljava da se kontinuirano predstavlja kao vodeća ličnost svemoćnog lobija koji će da spase i moralno uzdigne Srbiju?! Bog neka je od pomoći našoj Srbiji i u njoj napaćenom narodu od takvih lobista i takvog lobiranja.

Jasmina Vujić, potpredsednik KSU, protivila se mesecima da bivši Savet dijaspore SRJ ima komisiju za iznošenje istine o stradanju srpskog naroda. Suprotno njoj gospođa Krunić, takođe potpredsednik KSU, govori o potrebi iznošenja ove (ili neke druge?) istine?! Da li je u pitanju neuravnotežena i neprecizna matematika ili najobičnije i prljavo spletkarenje, od strane Jasmine Vujić, u cilju organizovanog sabotiranja Ujedinjene srpske dijaspopre i njenog koordiniranog delovanja za svoj narod i maticu? Elaborat ovih naknadno izniklih samozvanih (ne)ujedinitelja, napisan na papiru sa memorandumom KSU, u kome se predlaže kako da KSU sabotira skupove naše dijaspore, a u njihovom biltenu i kako "preuzimaju liderstvo" u Evropi, dokumentovano pokazuje da je u pitanju ovo drugo. Ostaje pitanje kako jedna ovakva komična agonija, u kojoj se razbijači masovnog angažovanja za interes i prava našeg naroda i matice predstavljaju kao ujedinitelji, može da traje toliko dugo?

Tragedija i naroda i novinarstva je da su svi pokušaji iznošenja istine i činjenica o ovim dešavanjima i ovim ljudima od urednika nekih (pa i vodećih) medija u matici odbijani rečima da su to "prepucavanja u dijaspori koja ih ne interesuju". Interesantno da je i pored njihovog "neinteresovanja" ovima u dijaspori odavno "prepucanima", poput gospođe Alečković koja još od 4. maja 2003 ne predstavlja ni jednu organizaciju iz Francuske, reprizirano davan veliki prostor u novinama i sajtovima na internetu gde se predstavljaju kao predstavnici dijaspore koji su Bogom dani lobisti. To što se do sada rezultati njihovog lobiranja nisu videli niti su ga matica i narod povoljno osetili, druga je priča.

Na poštenoj dijaspori, pojedincima i našim organizacijama je da centrima iz kojih se isplaćuje novac medijima u Srbiji, njihovim vlasnicima i poluvlasnicima iz zemalja zapadne Evrope, stavimo na znanje da je ovakva kontinuirana prevara čitalaca u matici, ali i nas van nje, neprihvatljiva. Na nama je da od pravnih i političkih centara demokratskih zemalja, u kojima je sloboda glasa i izražavanja neprikosnoveno pravo čoveka i noseći stub slobodnog demokratskog društva, tražimo zaštitu od njihove selektivne i za Srbe i Srbiju, ali i za Evropu, štetnom pravcu usmerene "uređivačke politike". Naše je da se pobrinemo da ona ubuduće bude osetno štetna i za vlasnika tih medija.