Der Spiegel

U svetoj misiji

Arapski islamisti indoktriniraju bosanske Muslimane. Mali balkanski narod je u opasnosti da postane žarište fanatičnih boraca za veru

Piše: Marion Kraske

Alipašino polje ne računa se u najpoželjnije četvrti bosanskog glavnog grada: zidovi multiistorijskog stambenog bloka izbušeni su bombama i artiljerijskim granatama. Kilometrima se ređaju zgrade visoke po 14 spratova. Staro Sarajevo, ono iz socijalističkih dana, puno je dokaznog materijala o jugoslovenskom ratu za sukcesiju. Novo Sarajevo, ovo iz posleratnih dana, odmah je uz staro. Čudovišna nova zgrada nakinđurena je staklom i mermerom. Bleštava svetlost prosipa se kroz proseke dva minareta. Na ulaznom svodu, ime čoveka koji je sam sebi izgradio ekskluzivan spomenik upisano je u grb otrovno zelenom bojom: Kralj Fahd, Kralj Saudijske Arabije.

Pustinjsko kraljevstvo potrošilo je 20 miliona dolara na megakompleks sumnjivog ukusa - s prostorom za više od 5000 vernika, kako se govori, ova džamija najveća je u Evropi. U unutrašnjosti pripojenog "kulturnog centra" nalaze se prostorije za kompjutere, bioskopska sala, sala za vežbe, a glavni deo je luksuzno opremljena biblioteka. Podsticajne reči plemenitog darodavca na zidnoj ploči upotpunjuju raskošan enterijer: "Kralj Fahd želi vam uspešan rad."

Fahdova džamija, međutim, samo je jedna od mnogih investicija: od završetka građanskog rata 1995, Saudijska Arabija finansijski je pokrenula dobrih 3000 projekata u maloj balkanskoj zemlji. Na sve strane džamije niču preko noći, a širom zemlje ima ih već 158; i najmanje selo odnedavno ima reprezentativno mesto za molitvu, pa čak i kad se potreba za tim uveliko može dovesti u pitanje s obzirom na mali broj stanovnika.

No, uz saudijske milione ne ide samo pomoć za materijalnu obnovu, već i radikalno učenje o spasenju. Stručnjaci za bezbednost na Zapadu već iskazuju strahovanja da bi zemlja, unazađena građanskim ratom, mogla postati žarište ekstremista spremnih da pribegnu nasilju - i da na taj način bitku islamskog terorističkog sindikata protiv "bezbožnog Zapada" prenesu na jugoistok Evrope.

Radikalizacija bosanskog islamizma već je naveliko vidljiva. Uveče, kad reka vernika krene prema Fahdovoj džamiji, vide se ljudi s dugim bradama i žene s velovima. Neke od njih su čak i potpuno zaodevene - lica i ruku skrivenih pod zarom i feredžom. One što skrivaju lica popularno se nazivaju "nindžama" - prema zlokobnim japanskim najmljenim ubicama, za čija lica se kaže da moraju ostati nedostupna posmatračima.
Uticaj daleke Arabije većini Bosanaca - bili oni Hrvati, Srbi ili Muslimani - čini se zloslutnim: "Ranije, pre ovog rata, toga nije bilo", kaže 27-godišnji Raska. "Meni se to čini zastrašujućim, kad pogledam u te žene."

Radikalni fanatici još uvek deluju na margini društva. Ovde oni agituju za fundamentalistička uverenja njihovog velikog, uzornog, verski obrazovanog Mohameda ibn Abd al Vahaba (1703-1792). U njegovo ime ženama se u Bosni ponekad ponudi i novac da stave maramu preko kose.

Misionarska kampanja zalivske države polako postiže uspehe: u Titovo vreme, Muslimani su - koji danas čine 45 odsto bosanske populacije - u pogledu vere još bili viđeni samo uzgredno. Sada, prema jednoj nezvaničnoj anketi, jedan odsto Muslimana iskazuje podršku radikalnom Vahabijevom učenju. To lagano uvlačenje postaje sve sumnjivije zapadnjačkim posmatračima. "Mi smo veoma zabrinuti", kaže šef nemačke Savezne obaveštajne službe u Pulahu, August Haning.

Nisu bez razloga: u nekim Vahabijevim džamijama propovednici već otvoreno podstiču protiv Zapada, protiv Izraela i protiv bezbožničkih Sjedinjenih Država.
Tle je plodno za tirade mržnje u ovoj balkanskoj zemlji. Osam godina posle Dejtonskog mirovnog sporazuma, Bosna je i dalje nešto kao protektorat Zapada. S obzirom na siromaštvo zemlje - nezaposlenost je veća od 40 odsto - smatra se da mladi ljudi, pre svih, lako mogu biti zavedeni.

Uz islamiste, postoji još jedan eksplozivan tovar prošlosti: za vreme građanskog rata, muslimanski borci, takozvani mudžahedini, četimice su pridolazili u zemlju da bi svojoj ratobornoj sabraći pomagali u borbi protiv Srba. Bosna je u to vreme, kako kaže proučavalac islama Aleksander del Vale, bila pretvorena u logor za obuku islamskih aktivista iz celog sveta.

Povremeno se i po 5000 dobrovoljaca borilo na strani nekadašnjeg predsednika Alije Izetbegovića. Mnogi od tih verskih boraca ostali su u zemlji, uzeli za žene Bosanke i - dobili bosanske pasoše. Šef vladine antiterorističke grupe Almir Đuvo potvrđuje da je oko 300 mudžahedina ostalo u zemlji.

Neki od onih koji su već bili aktivni u bosanskom ratu, oprobali su se i u svetim ratovima u Avganistanu i Čečeniji. "Idu iz rata u rat", kaže jedan stručnjak za bezbednosna pitanja sa Zapada. Tvrdi se da verski borci sa Balkana sada učestvuju i u borbama protiv američkih osvajača u Iraku.

Cenjena američka informativna služba Stratfor (Strategic forecasting - strateška predviđanja, prim. prev.) nedavno je izrekla opomenu da bi i sama Bosna mogla postati opasnost za Ameriku. Nekih 3000 američkih vojnika tamo čuvaju krhki mir kao pripadnici Sfora (snaga za stabilizaciju). "Previše je to da bi ličilo na stabilizaciju", razmišlja Džordž Fridman, direktor Stratfora. Balkan je od "strateškog značaja" za Al kaidu, organizaciju koja u svako doba može da iskoristi ovaj region za svoje ciljeve.
Postaje sve očiglednije da su u ovoj zemlji od četiri miliona stanovnika islamski ekstremisti našli svoju luku. Početkom 2002. godine šestorica Alžiraca dovedeni su u bazu Gvantanamo (američki vojni logor na Kubi) pod sumnjom za terorizam. Ovoga leta bosanska pogranična policija uhapsila je Egipćanina Jusufa Amkada. Amkad, kod koga je nađen i bosanski pasoš, smatra se članom militantne egipatske islamističke organizacije Gamaa islamija. Sredinom oktobra prošle godine, pogranična straža izvela je nov udar: ovoga puta uhvaćen je Alžirac Ajis Benkir. On se nalazio na poternici Interpola zbog učešća u jednom napadu 1995, kad je ubijeno šest ljudi. Benkir je najmanje dve godine živeo neidentifikovan u bosanskom glavnom gradu - zvanično je radio za Kuvajtski komitet za pomoć Sarajevu.

Nekoliko islamskih organizacija već je privuklo pažnju istražitelja. Sumnja se da se preko njih finansira i teroristička mreža Osame bin Ladena. "Razvoj ovih događaja moramo pažljivo usmeravati, da se nešto ne bi pokvarilo", kaže jedan od pripadnika komande mirovnih snaga (Sfor), "jer ćemo, u protivnom, u nekom trenutku ovde imati neku sasvim drukčiju republiku."