Berliner Zeitung

Beogradski atentat

Atentati u Srbiji su uvek bili pokazatelj zlokobnih promena na međunarodnoj političkoj sceni, a odnos prema Nemačkoj je uvek u tome igrao određenu ulogu

Piše: Jirgen Elzeser

Kralj Aleksandar i njegova supruga Draga su 11. juna 1903. godine stradali od ruke jedne zavereničke grupe. Atentat u palati ličio je na krvoproliće: kasnija obdukcija je utvrdila 19 rana od metaka i pet od sablje na telu kralja Aleksandra, a na telu kraljice je izbrojano 36 rana od metaka i 45 od sablje. Time je okončana vladavina dinastije Obrenovića koja je mladu balkansku državu vodila ka sve većoj zavisnosti od Austro-Ugarske i nemačkog carstva.

Sa novim kraljem Petrom na vlast je ponovo došla dinastija Karađorđević. Uz podršku moćnog šefa tajne službe Apisa novi regent se posvetio borbi protiv strane vladavine i oslobođenju braće u Bosni. Kada je Gavrilo Princip, po sopstvenom priznanju "jugoslovenski patriota", 28. juna 1914. godine ubio u Sarajevu austrougarskog prestolonaslednika Beč i Berlin su to naveli kao izgovor za objavu rata. Ishod je poznat. Ubistvo kralja Aleksandra 9. oktobra 1934. godine bilo je delo makedonskih fašista koji su imali podršku hrvatskih ustaša i posredno podršku Musolinija.

Tada nije ubijen samo predstavnik jedne višenacionalne države - Aleksandar sebe nije nazivao srpskim, već jugoslovenskim kraljem - već i pokušaj zemlje da oslanjajući se na Francusku formira "malu Antantu" protiv agresivnih pretenzija sila Osovine. Krvavi čin je zajedno sa destabilizacijom Austrije i Čehoslovačke, kao i građanskim ratom u Španiji, bio predigra Drugog svetskog rata.

Ubistvo premijera Zorana Đinđića 12. marta ove godine, prema optužnici, ima čisto političku pozadinu. Moćni kriminalni klan iz Zemuna u savezu sa jedinicom specijalne policije "crvene beretke" nameravao je da ukloni političara koji je svojim postupcima mogao da im predstavlja opasnost, kao i da izazovu puč kojim bi saradnici Miloševića bili dovedeni na vlast.

Ipak, još pre početka suđenja gomilale su se naznake da bi i deo sadašnjih vlastodržaca u Beogradu mogao da bude upleten u zločin. Početkom oktobra beogradski nedeljnik "Nedeljni telegraf" citirao je jednog ministra: "Za javnost će biti šok kada se sazna da je Đinđićev ubica sedeo u njegovom neposrednom okruženju u vladi". Prema ovom ministru, takođe postoji video-traka na kojoj se vidi kako jedan član vlade ulazi u glavni štab zemunskog klana malo pre ubistva. Ove izjave su mogle da se ignorišu jer je svedok želeo da govori samo pod uslovom anonimnosti. Ali, to više nije bilo moguće kada se ubrzo posle toga oglasio Đinđićev telohranitelj. Milan Veruović je više godina bio zadužen za bezbednost Zorana Đinđića i prilikom atentata i sam je teško ranjen. On tvrdi da je morao da postoji još jedan snajperista - onaj koji se ne pominje u optužnici - i žali se da su vlasti uporno odbijale da detaljno ispitaju njega i njegove kolege o okolnostima atentata.

Ugledni beogradski nedeljnik "Nin" je u svom broju od pretprošle nedelje razgovarao sa čitavim nizom kriminalističkih stručnjaka koji su podržali ove izjave. Prema njima, smrtonosni metak za Đinđića je došao iz druge zgrade. Sam Veruović polazi od toga da je zlokobni drugi snajperista mogao da bude poslat iz inostranstva. "Ne znam ko bi mogao da bude taj čovek, ali činjenica je da sam čitao da je 11. marta jedna osoba ušla u zemlju na graničnom prelazu sa Hrvatskom u Batrovcu i 12. marta bila ispraćena iz zemlje bez pasoša. Doveden je i ispraćen, rekao je jedan visoki oficir "crvenih beretki". Da li je moguće da neko - bez pasoša i papira i da to niko ne registruje - 11. marta nekako uđe u zemlju, a 12. marta da izađe kada svi znamo šta se desilo 12. marta?"

Rasprava o "stranom faktoru" prilikom smrti Đinđića podgrejana je okolnošću da je premijer tog dana trebalo da se sastane sa švedskom ministarkom inostranih poslova Anom Lind koja je posle šest meseci i sama ubijena u atentatu. Takođe pada u oči koliko je zemlja pod novim premijerom Zoranom Živkovićem promenila spoljnopolitički kurs.

Ako je Đinđića, u narodu nazivan "nemačkim čovekom", davao prednosti Berlinu i verovatno dobijao novac od vojnog lobiste Morica Huncingera i predizbornu pomoć od Fondacije Fridrih Ebert, onda je njegov naslednik iskreni poštovalac Vašingtona. Prilikom zvanične posete Sjedinjenim Državama ovog leta Živković je ponudio srpske vojnike kao podršku Amerikancima u Africi i Aziji. Ono što je još važnije: tek što je Đinđić sahranjen, a već je bila prihvaćena ponuda američkog koncerna "Ju-es stil" za najveću srpsku čeličanu u Smederevu, mada je konzorcijum banaka Evropske unije pod nemačkim rukovodstvom već obezbedio pravo preče kupovine sa pozajmicom od 150 miliona evra. Kancelar Šreder je navodno bio besan pa je došlo do žestoke prepiske.

Sada je i fabrika oružja "Zastava", na čiju je proizvodnju automobila "Volksvagen" već bacio oko, sklopila ugovore sa dvema američkim firmama. Da li će se na suđenju rasvetliti zločin ostaje da se vidi. Zvezdan Jovanović, optužen za ubistvo, povukao je priznanje, dva druga glavna osumnjičena su ubijena prilikom hapšenja. Navodni organizator zavere nekadašnji komandant "crvenh beretki" Milorad Luković je u bekstvu.