Uvodnik Pada Vlada

Piše Mira Beham

Krajem maja ove godine u beogradskom Centru "Sava" premijerno je prikazan film Dušana Kovačevića "Profesionalac". Pompa koja je pratila ovo ostvarenje bila je više nego sjajna, a svi koji su prisustvovali tvrde da se tako šta viđa samo na prestižnim festivalima kao što su kanski, berlinski, venecijanski...

Ulaz u Centar "Sava" je bio strogo podeljen - kroz jedna vrata, ispred kojih je bio prostrt crveni tepih, defilovala su mnoga poznata imena iz sveta politike, muzike, glume, kao i oni koji se mogu svrstati u osobe za koje važi skraćenica V.I.P. Kroz druga vrata su ulazili "ostali", a njih, naravno, mnogo više, prolazili su rigorozne mere bezbednosti.

Filmski hepening je završen mini koncertom na kome je, između ostalog, otpevana duhovita pesma “Pada vlada”, jedna od upeeatljivih muziekih numera iz filma.

Inscenacija premijere je bila za naše, da kažemo - skromne prilike - savršena, baš kao "mali Holivud" na Savi i Dunavu. Ali, savršen je bio i simbolieki sadržaj celog događaja. Naime, srpsko društvo se, jednako kao na filmskoj premijeri, danas deli na malu vladajuau garnituru sa izabranim sledbenicima, koja pompezno slavi samu sebe i koja je puna sebe, i na veliku grupu "ostalih", t.j. dobro kontrolisanih predstavnika naroda koji punim glasom i iz sveg srca pevaju "Pada vlada". Ali, bez ikakvog efekta. Jer Vlada, ipak, ne pada.

Dakle, imamo sjajnu fasadu koju sve malobrojniji podržavaoci Vlade, ali i politieari i analitieari zapadnih zemalja najeešae opisuju kao reformsku, proevropsku i demokratsku, što zvuči prilično bajkovito. Međutim, bajke, kao ni filmovi, nisu stvarnost.

Srpsku stvarnost obeležavaju, pre svega, dva faktora koji od savršene manifestacije prave veliku obmanu. Prvi je činjenica da, po svemu sudeći, Srbijom ne vlada Vlada nego neki drugi gazda. Kad beogradski listovi izveštavaju da je američki ambasador Vilijam Montgomeri skoro čitav dan proveo u srpskoj vladi da ukori i pomiri zavađene lidere vladajućeg DOS-a i da premijeru jasno stavo do znanja da "izbori u ovom trenutku jednostavno ne dolaze u obzir", onda bi to moglo da liči na scenario jednog lošeg filma ili običnu medijsku izmišljotinu da je u Srbiji ono što se predstavlja kao stvarnost – stvarnost.

Ali, ona to nije. Prava stvarnost je da Srbija grca u problemima. Primera radi - da bi se reforme mogle nazvati uspešnima stope privrednog rasta bi trebale da budu između pet i deset odsto, a Srbija ove godine neće imati ni jedan odsto, odnosno biće podvig ako se izbegne pad, tvrde eksperti. Uporedni podaci iz najnovijih konjunkturnih analiza pokazuju da je stanje u privredi veoma loše: gore od goreg. Industrijska proizvodnja je manja od prošlogodišnje za oko tri odsto ili je 53.9 odsto nivoa koji je Srbija dosezala u 1991. godini. A poljoprivredna proizvodnja je u minusu prema prošloj godini za oko 10 procenata.

Iza ovakve suvoparne statistike krije se drugi faktor koji od savršene manifestacije Vlade Srbije pravi veliku obmanu, a to su beda i rastući gnev naroda. Gde god se čovek okrene suočava se sa teškim socijalnim i društvenim problemima. Ako je, na primer, prema nezvaničnim podacima, u Kragujevcu od 170.000 ljudi 110.000 nezaposlenih, onda ne treba puno mašte da se zamisli kakav je to socijalni eksploziv. A Kragujevac je samo jedan od mnogih primera. O 700.000 izbeglica ili drugim problemima i da ne govorimo.

"Pada vlada", pesma iz filma "Profesionalac", je hit koji se rado i glasno peva među Srbima. Ali sila koja gazduje ovim prostorima je prejak protivnik za iscrpljeni narod. Međutim, osetno previranje i gomilanje nezadovoljstva neminovno će da iznedri nešto što će biti jače od svake svetske sile i što će učiniti da vlada, ipak, padne. Jer iako je demokratska po imenu, ova Vlada je odavno – po svim istraživanjima – bez realne podrške naroda.