Institute for War and Peace Reporting

Akcija "Sablja" tortura u više varijanti

Osumnjičeni koji su privođeni u policijskoj akciji posle Đinđićevog ubistva tvrde da su bili podvrgnuti torturi. To potvrđuju i neki domaći i međunarodni eksperti koji su imali kontakte sa pritvorenicima, tvrdeći da je izveštaj delegacije OEBS-a i Saveta Evrope znatno ublažen radi kompromisa sa srpskim vlastima u tom momentu

Pišu: Dragana Nikolić-Solomon i Gordana Igrić

Policijska akcija poznata pod imenom "Sablja", koja je trajala od 12. marta, kada je ubijen Zoran Đinđić, do 22. aprila, rezultirala je hapšenjem najmanje 10.000 ljudi. Cilj istrage bio je da se pronađu ubice i da se razbiju kriminalni klanovi. Vlasti su 29. aprila optužile 45 ljudi, uglavnom članova zloglasnog zemunskog klana, za organizovanje i izvršenje Đinđićevog ubistva. Oko hiljadu ljudi se i dalje nalazi u pritvoru na osnovu odredbi novih kontroverznih propisa.

S kesama na glavi

Svedočanstva koja je prikupio IWPR ukazuju da su neki od uhapšenih zlostavljeni od strane policije i to grublje i u širim razmerama nego što bi se moglo zaključiti iz saopštenja srpske Vlade i predstavnika Ujedinjenih nacija i OEBS-a. Najčešći oblici mučenja bili su teška prebijanja i gušenje. Takođe su primenjivani elektro-šokovi. Neki od pritvorenika mučenjem su primoravani da potpišu priznanje. Zlostavljanje se odvijalo na različitim lokacijama. Milan Vuković, vlasnik restorana iz Beograda, uhapšen je 13. marta, dan po objavljivanju vanrednog stanja u zemlji. Bio je zadržan mesec dana zbog sumnje da je pripadao grupi za koju se veruje da je izvršila antentat na premijera. Oslobođen je bez podizanja optužnice. Vuković je opisao tretman kojem je bio izložen u policijskim prostorijama u u Makišu, blizu Beograda, u sedištu specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova za borbu protiv organizovanog kriminala.

- Grupa od šest ili sedam maskiranih policajaca vezala mi je ruke za stolicu koja je bila fiksirana za pod. Onda su mi navukli kesu na glavu. Vrlo brzo sam potrošio sav vazduh. Kesa mi se zalepila za lice i ja sam počeo da se borim za vazduh. Kada je bilo očigledno da se gusim, probušili su kesu. To su mi radili dva puta. Tražili su da priznam da sam diler droge, ucenjivač i trgovac oružjem, da sam nezakonito trgovao naftom, cigaretama i devizama. Nisu me tukli. Ali, kada sam dospeo u Centralni zatvor u Beogradu, video sam na desetine prebijenih ljudi u hodnicima.

Vuković je jedan od malobrojnih koji su se usudili da govore o mučenju ne skrivajući svoj stvarni identitet.

Jedan od pritvorenih koji su razgovarali sa našim saradnicima isključivo pod uslovom da ostanu anonimi, kaže da je bio uhapšen i držan u pritvoru 30 dana i pušten bez ikakvog obrazloženja. Plašeći se odmazde, u početku se snebivao da govori, ali je na kraju rekao da su ga tukli dok je bio u pritvoru. "Nisu bili odavde, doveli su ih sa strane, i nosili su maske".

Prikupljeno je više svedočenja koja se tiču grupe ljudi iz Kruševca koji su bili optuženi za povezanost sa organizovanim kriminalom. Većina njih se i dalje nalazi u pritvoru, pa smo mogli da govorimo samo sa advokatima i rođacima onih kojima je bio odobren kontakt sa spoljašnjim svetom. Neki od pritvorenika nisu imali kontakata sa pravnim savetnicima još od hapšenja.

Suprug Sandre Petrović, Goran, i njen brat Igor Gajić uhapšeni su u Kruševcu 14. marta. Ona kaže da su obojica iznenada nestali bez traga i da porodica nije mogla da stupi u kontakt sa njima više od mesec dana. Svog supruga videla je tek 13. maja, kada je izveden pred istražnog sudiju.

- Jedva sam ga prepoznala. Teško je hodao i izgubio je oko sedam ili osam kilograma. Kaže, muž joj je rekao da ga je policija odvela u šumu, nakon što su mu na glavu stavili vreću sa otvorom za disanje koju su pričvrstili lepljivom trakom. Onda su ga tukli, dva puta je gubio svest.

U izjavi datoj 26. maja, advokat Dejan Jovanović potvrdio je da je Goran Petrović i njemu ispričao istu priču i da su mu on i drugi pritvorenic i rekli da su bili "prebijani na veoma brutalan način". Advokat je takođe rekao da su na svima "vidljive mentalne i fizičke posledice", kao i da je Goranu Petroviću povređena kičma.

Kada je Sandra Petrović videla brata Igora, imao je deset kilograma manje. I on joj je rekao da su ga odveli u šumu, pošto su mu stavili vreću na glavu, da su ga mučili elektro-šokovima, koristeći električne kablove. Zatražio je da istražni sudija to unese u zapisnik.

Prema Sandrinoj priči, pošto su ih pretukli, odvedeni su u policijsku stanicu u Kruševcu, gde su im uzeli iskaze. Obojica su onda prebačeni u Beograd. Porodica je uspela da ih pronađe tek uz pomoć dvojice advokata.

Violeta Kojić, čiji je suprug takođe uhapšen u Kruševcu 14. marta, kaže da je i on teško pretučen i da sada otežano hoda. Njegovo fizičko i mentalno stanje je loše, dva puta je pokušao da preseče vene, pa je prebačen u vojnu bolnicu u Beogradu. Kojićev advokat Momir Vučković potvrdio je ovu priču.

- Nikada u životu nisam video tako teško pretučenog čoveka. Na njegovom telu nema nijednog mesta bez podliva.

On je, takođe, potvrdio da je njegov klijent pokušao da izvrši samoubistvo jer mu je rekao: "Radije ću sam da se ubijem, nego da me oni ubiju". Posle 60 dana u pritvoru, Kojić i ostali prebačeni su u Beograd po nalogu specijalnog tužioca za organizovani kriminal. Advokati o tome nisu obavešteni.

Trećem čoveku, Slavoljubu Markoviću, koji je uhapšen u isto vreme kada i Kojić i Petrović, samo jednom je dozvoljeno da vidi advokata.

- Moj klijent više ne liči na osobu koju sam poznavao pre hapšenja. Ima mentalne probleme i pokušao je da izvrši samoubistvo", izjavio je njegov advokat, koji je insistirao da ostane anoniman.

- Rekao mi je da su ga vodili u šumu, kaže Markovićeva žena Emina. Imao je vreću preko glave. Tamo su ga tukli. Videla sam ga u istražnom zatvoru u Kruševcu. Jedva sam ga prepoznala. Izgubio je 12 kilograma i nos mu je polomljen. Na odeći koju sam donela iz zatvora ima tragova krvi. Pantalone su mu pocepane na kolenima, verovatno od klečanja, kaže ona i dodaje:

- Muž mi je rekao da su ga tukli četiri puta - od toga dva puta posle ukidanja vanrednog stanja. Pokušali su da ga mučenjem nateraju da prizna stvari koje nije učinio, da bi mogli da ga optuže.

Marković je bar bio u prilici da vidi svog advokata. On je našim saradnicima rekao za slučaj Živorada Živkovića, koji je u kruševačkom zatvoru proveo tri meseca bez ikakvih konatakata sa pravnim savetnicima. Posle prvih 30 dana dobio je jos 60 dana pritvora po zakonu koji je u Skupštini usvojen u aprilu. (…)

Uskraćivanje sna

Druga svedočenja tiču se onih oblika zlostavljanja i degradacije koji ne spadaju u fizičko nasilje. Uskraćivanje sna je, navodno, primenjeno u slučaju Svetlane Ražnatović, popularne pevačice i udovice Željka Ražnatovića Arkana. Ona je međunarodnim ekspertima rekla da joj policija nije dala da spava 35 sati, ispitujući je u smenama. Slobodan Pazin, nekada viši policijski inspektor za razbojništva u Beogradu, saopštio je istom izvoru da mu je san bio uskraćen - bar 40 sati. Poznati beogradski advokat koji je pristao da govori pod uslovom da ostane anoniman kaže da se ovaj postupak pritvaranja može opisati kao smišljeno zlostavljanje.

- Zar nije mučenje postupak u kojem čoveka zatvorite u podrum i ostavite ga danima bez ikakvog kontakta sa porodicom ili spoljašnjim svetom? Ljudima nije bilo dozvoljeno da se okupaju ili promene veš po 30 dana, kaže ovaj advokat.

- Mnogi su oslobođeni nakon što su proveli nedelje u pritvoru, a da ih za to vreme niko ništa nije pitao niti saslušavao, niti su kasnije optuženi. Rečenica koju su najčešće čuli od policajaca, u sklopu psihološke torture kojoj su bili izloženi, glasila je: "Vi ste kriminalci, nemate vi nikakva prava".

- Razgovarao sam sa čovekom koji je proveo 22 dana u podrumu policijske stanice u Zemunu. Prva tri dana uopšte mu nisu davali hranu i nije imao ništa da se pokrije dok je spavao na klupi u čeliji sa razbijenim prozorom. Pušten je iz pritvora bez saslušanja i nikakva optužnica nije podignuta protiv njega. (…)

I nekoliko izvora u pravosuđu i u međunarodnim organizacijama potvrdilo je da se u najvećem broju slučajeva fizičko zlostavljanje odigravalo prilikom hapšenja ili za vreme pritvora u istražnom zatvoru. Ovi izvori navode da je među najvećim prekršiocima bila Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ).

Proširena ovlašćenja za zadržavanje u pritvoru proistekla su iz uredbe o uvođenju vanrednog stanja, koju je potpisala Nataša Mićić, vršilac dužnosti predsednika države. Policiji je dato pravo da privede svakoga za koga se sumnja da "ugrožava bezbednost drugih građana ili republike" i zadrži ga u pritvoru do 30 dana. U ovom periodu osumnjičeni nisu imali pravo da vide advokata, izađu pred sudiju ili stupe u kontakt sa porodicom.

Uredba je prestala da važi prestankom vanrednog stanja, ali 11. aprila Skupština Srbije je izmenila Zakon o organizovanom kriminalu da bi policiji dala još šira ovlašćenja, da može zadržati osumnjičenika u pritvoru do 60 dana bez kontakta sa spoljašnjim svetom, a za to je potrebno samo odobrenje nadređenog zvaničnika iz Ministarstva unutrašnjih poslova. U posebnim slučajevima, istražni sudija može odrediti i dodatni pritvor od još 90 dana.

U nekim slučajevima osumnjičenici su prvo pritvoreni na osnovu uredbe o vanrednom stanju, a onda zadržani u pritvoru u skladu sa odredbama novog zakona, tako da im se moglo desiti da ne vide advokata i cela tri meseca.

Organizacija Hjumen rajts voč izdala je saopštenje u kojem se kaže da je produženi period pritvora u suprotnosti sa međunarodnim standardima. "Praksom Evropskog suda za ljudska prava ustanovljeno je da zadržavanje u pritvoru bez mogućnosti komunikacije predstavlja kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima, čak i ako traje znatno kraće od onoga što se trenutno praktikuje u Srbiji". (…)

Poricanje zvaničnika

Indicije da su iza atentata stajali vodeći kriminalci u zemlji znači da u Srbiji nije bilo mnogo saosećanja za njih. Očevidno da je i u inostranstvu, odobravanjem akcije uperene protiv kriminala, kako izgleda, u drugi plan potisnuta briga za sudbinu uhapšenih.

U krivičnom zakonu koji se sada primenjuje u Srbiji i Crnoj Gori tortura nije eksplicitno zabranjena. Ali, u članu 190 navedeno je da će "službena lica koja tokom vršenja dužnosti primenjuju silu, pretnje ili druge zabranjene metode u cilju iznuđivanja priznanja ili drugog iskaza od osumnjičenog lica, svedoka ili drugog lica, biti kažnjena zatvorom od tri meseca do pet godina". Član 191 predviđa iste kazne zatvora za službena lica koja "nanesu teške fizičke ili mentalne patnje, koriste pretnje ili uvrede, ili se ponašaju na drugi način koji vređa ljudsko dostojanstvo".

Vlasti u Srbiji tvrde da nije bilo slučajeva značajnijih kršenja ljudskih prava. Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore, kaže da su u nekim slučajevima ljudi bili tučeni prilikom hapšenja - ali da to nije bila masovna pojava, niti to predstavlja sistematsko kršenje ljudskih prava. Odbacio je i optužbe da je bilo mučenja.

Kada se IWPR 3. juna obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, nakon što su izostali odgovori na faksom postavljena pitanja o ovim optužbama, portparol, pukovnik Vladan Čolić, izjavio je: "Međunarodne organizacije koje su posetile pritvorenike dale su svoje mišljenje. Ministarstvo nema ništa da doda".

Mada su prvi izveštaji o zlostavljanju pritvorenika procureli u javnost već nekoliko dana posle 12. marta, vlasti se nisu oglašavale do 7.aprila, kada se beogradska ispostava američke organizacije Hjumen rajts voč pismom obratila Vladi Srbije i zahtevala da se prekine praksa držanja osumnjičenih u izolaciji. Ministar pravde Vladan Batić odgovorio je jednostavnim poricanjem: "Protiv onih koji se drže u pritvoru nije primenjivana sila, organičavanje prava, niti bilo šta što bi bilo u suprotnosti sa zakonom".

Dan posle publikovanja pisma ove organizacije, potpredsednik Vlade Čedomir Jovanović obavestio je novinare da "nema razloga za zabrinutost" i da "policija, tužioci i sudovi postupaju u skladu sa svojim ovlašćenjima". Da bi naglasio stav da je zabrinutost koju je izrazila organizacija HRV neosnovana, Jovanović je dao neobičnu izjavu: "Prošle nedelje su predstavnici OEBS-a, Saveta Evrope i EU posetili Centralni zatvor u Beogradu i iz prve ruke se uverili da su ljudska prava tamo zastićena".

Ali, pokazalo se da je ova tvrdnja netačna. U to vreme nijednom predstavniku inostranih organizacija nije bilo dozvoljeno da poseti bilo koji zatvor. Najmanje jedna istaknuta organizacija podnela je zahtev da joj se takva poseta odobri, ali nije dobila nikakav odgovor tokom tri sedmice od uvođenja vanrednog stanja.

- Bio sam iznenađen podatkom koji je izneo potpredsednik Jovanović. Proverili smo i ustanovili da nijedna međunarodna organizacija nije bila ni u kakvoj poseti, izjavio je predstavnik ove organizacije. - Čak suprotno, dva ili tri dana posle Jovanovićeve izjave, dobili smo službeno saopštenje da nam ne mogu odobriti posetu pod uslovima koje smo zahtevali.

Sve će se saznati

Pod snažnim spoljašnjim pritiskom vlasti su, ipak, morale da popuste. Više od mesec dana posle uvođenja vanrednog stanja, 14. i 15. aprila, predstavnici UNHCHR-a, misije OEBS-a u Beogradu i OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) posetili su Centralni zatvor i glavnu policijsku stanicu u Beogradu. (…)

U javnom saopštenju koje je izdao OEBS može se uočiti namera da se kritike na račun srpske Vlade ograniče. Šef misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori Mauricio Masari izjavio je da nisu registrovali nijedan slučaj "značajnijeg kršenja prava" niti "naročito nepovoljne" činjenice u pogledu stanja u kojem se zatvorenici nalaze. Masari, međutim, nije bio u timu koji je obavio posetu.

Ipak, jedan od članova delegacije izjavio je za IWPR da izveštaj predstavlja kompromis i da nudi ublaženu sliku stvarnog stanja.

- Ono što smo videli bilo je zaista strašno. Uslovi u samicama su takvi da sami po sebi predstavljaju mučenje. U tim prostorijama nismo bili u stanju da dišemo, pa smo sa pritvorenicima razgovarali na drugom mestu. Isti izvor potvrdio je da su ustanovljeni slučajevi fizičkog mučenja pritvorenika i da su neke od njih jedva prepoznali.

- Jedan od pritvorenika, na kome su se i 20 dana posle hapšenja videli tragovi zlostavljanja, rekao je članovima delegacije da je posle prvih batina izgledao kao "čovek slon", naveo je ovaj izvor. (…)

- Mnoge stvari će se tek otkriti. Ranije ili kasnije, sve to što se događalo pritvorenicima za vreme vanrednog stanja naći će se pred sudom u Strazburu. Država će morati da isplati velika obestećenja, komentariše jedan ekspert iz delegacije koja je posetila zatvor u Beogradu. (…)